Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

761

цртежнма." 1 ) Ја сам мишљења да ученици донде не науче стварно да ччтају карту, док им се не да прилика да на мутавим картама саму ириродну слику прочитају. У сваком би атласу требало да буде мутавих карата за најважније земље. Као последње претходно вежбање пре правог читања карата јесте, да се ученику тачн-) покаже размер карте и да се знају циљ и облици мреже етеиена. Још се много потцењује важност размера и у школи му се често скоро никаква или пак слаба пажња поклања. Ипак је знање размера за сваког који хоће карту правилно да чита, безусловно потребно; јер само помоћу размера је могуће да се добије правилан појам о односима величине представљеног земљишта на карти, о међусобпом растојању појединих тачака и т. д. Још се чешће изоставља да се ученици науче о циљу и облицима степена, пошто се то сматра као много теже и дангубно Проста обрада овога у школским атласима ставља тако мало претераних захтева на дечје моћи за представљање, да нити оскудпца у времену, нити бојазан од преоптерећености могу важити као стварни разлози за занемаривање овог важног дела. Буду ли и ово обе тачке предузете и објашњене, онда ученик добија она знања, која су уопште потребна за читање карата. За тим још остаје да се упозна са особинама сваке иоједине карте , што се ипак свршава с неколиким питањима. Је лп на овај начин ученик разумео карту, то му после неће бити тешко да на карти прочита у ком појасу, под којом геограФском ширшхом и дужином лежи која земља; којим се земљама или морима граничи, јесу ли границе природне (планине, мора) или политичке; да ли је обала развијена или неразвијена, у која се иолуострва, предгорја копно свршава, који морски делови улазе као заливи у суву земљу, да ли се у близини налазе острва, који водени путови одвајају суву земљуодњих; да ли, даље, долази зекља у висију или низију, је ли висинска разграна у маси, ланцима или издробљена, у којим се иравцима пружају нланински ланци и како се зову, према којим странама света се спушта стрмо, а нрема којим поступно, којпм се низијама и водама висоравни и планински ланци граниче, а којим висоравнима и ланцима низије; је ли, даље, земља богата водама или није, које реке протичу, од којих планина долазе, у којим правцима теку, куда отичу; које споредне реке у њих утичу, где су им извори и какав је ток њихов, на којим се местима реке сужавају; да ли се долине шире у простране равиице или су узане, где река оставља брдовиту земљу и улази у равницу, које планине реке пресецају; какве нагибе чине водомеђе између два речна слива, да ли су речна ушћа налик на левак и.ји на делту, која места леже на главној реци или њеним при-

') Јаикег, УегћапсПип^еп (1ег "Уегешз х 1ппегб84егге1сћ18еће МјМеЈзсћик* ш Ога2, стр. 107.