Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРВОСВТНОГ САВЕТА

681

књаге, у којој писац није обратио пажње чак ии тоие да поједини одељци садржином својом одговарају заједничком натпису. Довољно је на пр. само бацити поглед на стр. 9—17. па видети како сва пропричана садржина не одговара натпису „Рашка (доцније Србија)"на стр. 9. То исто вреди и за даље одељке на стр. 19—24,, на стр. 24— 34., стр. 58—59., 82—90., 91—97., 104—106., 108—,116., 116—122,, и т. д. Свуда тамо натрпаво је најразноликије градиво под један заједнички натпис, који често нема никакве, али баш пикакве везе са садржином мањих одељака. Уз ове наведене недостатке долази још и трећи, који је у толико већи што се при писању уџбеника полази од прехпоставке да тога не сме бити. Књига г. ЂорђевнКа пуна је правописних, граматичких и стилистичких погрешака. Овде је још мање могуће исписивати сва месга погренша него што је речено за погрешке нри научној обради, јер би требало с поправкама преписати читаве одељке. Ми сматрамо да је доста што конс/гатујемо да има: погрешака граматичких (на пр. на стр. 5, 7., 12., 16., 18., 19., 20. 21., 22., 26., 31., 32., 33., 40., 41 и т. д.), цравоиисних (стр. 5, и паведене) н стилистичких (стр. 12., 15., 16., 20., 21., 23., 25., 31., 32., 33., 34., 39 , 40., 44., 45., 48., 50., 51., 52., 53., 55., 57., ... 93., 97., 121., 136., 147., 149., 152. и т. д. и т. д.), због којих су врло многа места у књизи нејасна, а чему доприиоси још и то: што је пунктуација врло слаба, рђава употреба глагола у приповедању, реченице рђавога кроја, што се скраћују речи и у место њих употребљавају само по слово. Примера за све ово има доста обележених у књизи. И кад се поред небројених погрешака има на уму јога и да је хартија у кшизи врло рђава, која се ломи под обичним прнтиском нисаљке, а погрешке се морају исправљати пре него ученици буду учили из ње поједипе лекције — то сматрамо да ни у ком случају не можемо књигу г. Ђорђевића арепоручити за школски уџбеник, цошто у њој није исиуњена ни једна од погодаба гато се траже од књига ручних, намењених деци. 25. марта 1902. год. Јов. Н. Томић Београд. Мил. ВукиКевић проФесори Главни Просветни Савет, усвојивши мишљење г. г. реФерената, одлучио је: да се књига „Историја Српскога Народа од најстаријега до најновијега доба" од проФесора Јована Ђорђевића оваква каква је не може употребљавати као уџбеник у средњим школама. Г. г. Ј. Н. Томићу и М. Вукићевићу, у име хонорара, за овај реФерат одређено је четрдесет (40) динара. III Прочитани су реФерати г. г. Д-р Душана Рајичића и Димитрија Ј. Путеиковића о књизи: „Рачунски Задаци за ученике и ученице IV разреда народне основне школе" по програму написао Раша Митровић, учитељ, који је молио за одобрење, да се ова његова књига може употребљавати као уџбеник у народним школама. РеФерат г. Д-р Д. Рајичића гласи: Г^давном Просветном Савету Част ми је поднети Савету свој извегатај о књизи: „ Рачунски задаци, за ученике и ученице IV разреда народне основ. гаколе по програму нанпсао