Prosvetni glasnik

682

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Раша МитровиЛ, учитељ, друго издање, 1901", коју сам прегледао преиа саветској одлуци на 795 састанку. I. Г. Аранђел Дмитровић, писац књиге на преглед ми поверене, радио је ову, као што се из натписа види, по програму. При томе је, изгледа, кад и кад губио из вида главни смер своје књиге, па у њу, да би задовољио ирограм, уносио и оно што је само за усмену наставу, што у уџбенику не може имати иримене, нир. питање: „Има ли на оној планини милијун дрвета?" Програм, до душе, тражи „очигледно представљање бројева преко хиљаде", али се тај захтев може у уџбенику испунити само графичким представљањем тих бројева, а никако нејасиим и неодређеним питањима. Са графичким знацима у рачунском уџбенику моћи ће учитељ нешто радити на часу рачупа, а питања каква су на 8. стр. г. Дмитровићевог уџбеника може учитељ задавати ученицима и без икакве ђачке књиге (управо друкчије није ни могуће чинити, ако се хоће правилно да ради). Има, даље, и других сгвари у г. Дмитровићевом уџбенику, које задовољавају захтеве црограма, али не одговарају ни натиису ове књиге ни смеру рачунског уџбеника за основне школе у опште. Јер и кад се не би ова књига звала „ Рачунски Задаци ", ипагс њој, као рачунском уџбенику за основне школе, мора бити главни задатак вежбање ученика у рачунању; остало се узима да је већ савладано у усменој настави. Према томе нема места у „Рачунским Задацима " опширном оиисивању метарских мера, ни развученим а при томе доста нејасно изложеним правилима о десетним разломцима правилу тројном и т. д. Све се то мора очигледно нредавати, ноказати, објаснити... у гаколи на усменом часу. Ако је тако и учињено, онда је у уџбеникт доста само иодсетити на то, нпр. табеларним прегледом метарских и других рачунских мера и њихових скраћених назива, обрасцима за поједине, нарочито теже, рачунске радње и т. д.; а ако у школи на часу рачуна нису те ствари скроз и скроз утврђене, онда неће ученицима основне школе ништа, апсолутно ништа помоћи што ће о томе читати у рачунском уџбенику. II. Пазећи да тачно одговорн захтевима наставнога програма, г. Дмитровић је заборавио на друге захгеве, а нарочито на захтеве данашње рачунске дидактике. Довољно је само напоменути да у његовој књизи ни трага нема о рачунским задацима из стварних области других наставних иредмета, и да су задаци који једно за другим долазе узимани из разнородних стварнпх области, вемају, дакле, унутрашњег сродства. Ну осим свега тога у г. Дмитровићевом се уџбенику осећа и оскудица методске поступности у распореду наставнога градива. У програму, истина, стоји само: „Четирн основне рачувске радње с целим бројевима преко хиљаде", али то не значи да се сви бројеви преко хиљаде и у рачунској настави морају и могу тако брзо ирећи као што се могу брзо прочитати у програму. Ако хоћемо да деца јасно схвате велике бројеве, онда у предавању морамо ићи посгупноод мањих бројева ка већима, нпр. прво до 10.000, па носле до 100.000, па за тим ло милијуна, и тек онда, ако бн и то било иогребно ученицима основне нгколе, ићи и даље од милијуна. На свакој од ових група морају се ученици дотле задржавати док дотични обнм бројева не схвате како треба. Г. Дмитровић прелази све то брзо; на 6-ој страни његове књиге видимо већ објашњење милијуна, на 7-ој писање бројева са 7 места, а после се у велико рачуна са бројевима до милијуна. На тај се начин, пак, не за^овољавају како треба ни захтеви садашњег програма ни захтеви дадактике. Бројеве ће само онда ученици моћи јасно схватнтн, кад буду много радили са њима, много бројили, много рачунали. А питати само децу: има ли у шуми милијун дрвета, у врећи милијун зрна, на њиви милијун коренова....