Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ 11РОСВЕТНОГ СДВЕТА

693

Г<лавном Просветиом Савету На позив Савета, иисмом од 3. марта о. г. СБр. 60., част ми је послати му одену о књижици „ Поука о ичеларству " од Мил. Лајевића. Слушао сам да је г. Пајевић добар практичар; али му ова „Поука" није испала за руком. Преиа предговору „Реч две у напред" читалац мисли, да ће га писац упознати с потребном му „теоријом" — да може рациинално пчеларити, јер прва реч његова је: „Теорија је пчеларства вечдти и најглавнији темељ пракси"; док тога у ствари нема. Те теорије чигалац не може у овој „Ноуци" наћи; и ако и што нађе, то је или сувише разбацано или је погрешно оиисано; или је сувише нејасно исказано. Ређају се поједини пословл пчеларски, па и то без система; неки се поегављају без котребе, из чега излази, да се није знало довести их у везу, а неки се пропоручују и ако не довољно огледани, или су савршено непотребаи за практичаре, којима писац ову „Поуку" најпре намењује. И кад се овоме дода, да је стилизација у опште мало подесна за иоиуларну књигу, и да има много језичних погрешака, онда бн оцена о овој књижици била готова. Но бићу слободан навести и неколико примера, да се још боље потврди ово што напоменух. У предговору (стр. 7. и 8.) видно се лстиче важност „илетене кошнице" (место правог израза „вршкара" или „плетара"), док одмах на страни, која следује (9.), где се дефинише „рационално дчеларство", о „плетеним кошницама" нема ни помена. Рационално дчеларство доиста је освовано поглавито на пчеларењ^ кошницама с покретним саћем; али се тиме не искључује, да се рационално може пчеларпти и с кошницама снепокретним саћем, само се код ових примењују друкчије методе. На истој страни и у истом ставу кошница „ђерзонка" (коју дисац зове „сандучара") није потпуно одисана; а кад се хоће она да препоручи, па да се на њој заснује и целокуино „рационално пчеларство", онда је безусловно потребно било, да „Поука" ова изнесе не само цео склоп „ђерзонке", него да опише и неколико признатијих система и модела, бар оних који се код нас употребљавају, препоручују и израђују. Без икаквог другог наслова, — под „рационалним пчеларством" прелази се на пролетњи рад у кошници „сандучари". И ту има на вшде места неодређеностд (на пр. „чим с пролећа отопли дан") и непотпуности. „Селење пчела" (стр. 11.) ставља писац одмах после првих пролетњих радова, и толико препоручује то као да је сваки у могућности да своје кошпице (писац погрешно вели „пчелињак" стр. 12.) сељака с једног краја на други. „0 ројпдби у кошницама сандучарама" (стр. 14) говори се пре многих других ранијих пролетњпх послова, као што су на стр. 23 — 36., после којих се опет наставља говор о ројењу. Па и у том одељау описивање тако је нејасно, да ће тешко моћи који да се користи том-„Поуком". Ту је (на стр. 15.) и слика трута, која је тако незграпна, да више предсгавља бумбара: док је ту место пре слици матице. Хватан.8 ројева врло је неразумљиво ; а на крају тог одељка погрешно је речено, да се иред свако ројење чују гласови матица у кошници, јер тај случај није пред излазак првенца (првог роја). Код „вештачког ројења пчела" (стр. 18.) такође на више места опис је неразумљив; а једна је од главних погрешака, што није речено: када се може приступити вештачком ројењу, и куда се оставља кошнпца у коју се уноси вештачки рој, а где остаје стара кошница. У истом је одељку и слика матице, док слика личи пре на стршљепа. просветни гласник, књ. II. св. 6, 1902. 47