Prosvetni glasnik

694

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Код „одгајивања резервних матица" (стр. 22.) тврди се, да ннје баш тако велика потреба одгајивати такве матице; међутим птелари, који хоће с коришћу да раде, одгајивање матице сматрају као безусловну иотребу. Па да се бар рече: на које се друге начине могу добавити матице, за додавање кошницама безматкама, а таквих случајева није ретко. У одељцима „Пчеларење са плетеним кошницама" и „Подрезнвање саћа у кошницама" (стр. 23. и 26.) говори се о подрезивању вршкара у пролеће. Ту се учи: како „треба лаиеном крпом кошницу мало окадити", као да за кађење мора бити само ланена крпа. А ако ње нема? — Слика ножа за подрезивање није тачна; јер се онаквим ножем (стр. 25.) не може радити тај посао. Најзад, није објашњено, зашто се баш морају „вршкаре" у пролеће подрезивати; јер, по правилу, то подрезивање не мора бити у сваком случају. На стр. 28. спомиње се „јалова матица", а такве матице нема. Даље ниже наводи се, како пчеле, и ако нема матице у кошници, опет раде. По томе би изгледало, да матице нокада не би нн требало у кошпици, кад пчеле могу и без ње; међутим, то није истина, јер и ако пчеле одиах пе умиру, кад им нестане матица, оиет је рад њихов неправилан, оне су збуњене, и од такве се кошнице не може очекивати никакво добро, па се зато одмах оне снабдевају новом матицом. У „Иретеривању пчела из плетене кошнице у сандучару" (стр. 29.) објашњено је претеривање у зиму и у друго доба, и претернвање из „вршкаре" у „вршкару". Претеривање у зпму је један ризичан, на и непотребап, посао, те није ником за препоруку. Најзад, да је бар речено, у ком случају би требало тако радити. Код претеривања из „вршкаре" у „сандучару" такођер је опис непотпун, јер се не види, шта треба са саћем пз „вршкаре" учпнити, II није показано, како се ваља уверити, да је и матица нрешла. Противпо правилу за избор места пчеланик вели се (на стр. 36.), да „сваки пчелињак захтева, да је по могућству норед воде"; па ма то било и велике ? У одељку „Ројидба и хватање ројева" наводи се (стр. 37.) „сирава, којом се хвата рој", а та справа иије оаисана. Исто тако (стр. ЗУ.) не казује се, каквим се срествима може рој спречиги, да не побегне, него се са резигнацпјом каже: да „не треба жалити", кад побегне. У одељку „Справљање меда" требало је на сваки начин истаћи и неколпке важније медоносне биљке. У овом одељку има такођер погрешан израз: да „пчеле израњују црвиће" цветним прахом, као да оне своје црве не хране и медом, па и млечом (нарочито матичњаке). „Прављење воска" (стр. 40.) такођер је нејасно објашњено. У „спречавању ројидбе" (стр. 42.) понавља се што је речено на стр. 14. Код „метиља" (стр. 42.) није речено, какви квар он наноси кошници. Осим „метиља" свакојако је потребно било упознати читаоце још с којим нчелиним штеточином. У одељку „Протнв нчелиног убода" (стр. 55.) тако се страшно упоређује овај убод, да може само изазвати страх од пчела; а тиме свакојако „Поука" ова не може постићи циљ. У одељку „0 кошењу пчела" (стр. 63.) нису показани знаци, по којима се може закључнти на „кошење" (грабеж); а и средства која су ирепоручена за отклањање тога, нису за препоруку („затварање лета хартијом").