Prosvetni glasnik

724

п/»осветнд гласние

У десетом веку пак јаче беху прилике од дотадашње провославне верске искључпвости. Римска владавина распрострла се била поново до Мелитене и преко Еуфрата и Сирије. Услед тога паде у руке Ромеја читава арапска војна гранида. Од Мелитене па до Тарсоса пружао се читав низ тврђава и тврђавица, које сачињаваху засебни управни округ, назван е1 АгтазбЈт ,браниоди а1 ). Наравно да ова крајина. беше слабо насељена. „Пусти ненасељени беху раније Ликандос и такозвани Цамандос и погранични делови јерненске покрајине" 2 ). Влада је покушавала сада са великом марљнвошћу да ове крајеве подигне у економном погледу, те је у ту сврху населила онде јеретичне али вредне и марљиве колонисте. Како се овај територијум одликовао особитпм пашњадима, то беху насељепи онде многобројни Јермени већ под Лавом Философом (886 —911) 3 ). Пошто беше освојена Сирија, гледао је НићиФор Фока (968) да поново насели потпуно руинирану и празну провинцпју Мелитене. Он позва тадашњега јаковитског патријарха Сираца, Мар Јована (965—985), да са својим Сирцима насели Мелитене, Ханзит и Клисуру 4 ). И већ у то доба јављају се духовни поглаварп као политичке вође својих једноверника и кинадионалаца, као што то и данас онажамо на Оријенту. Цар обеЛа свечано да ~К.е иогитедети нове насељенике са осалкидонским неиријатностима. 11 у покрајнни збиља нагло пође све у напред. Патријарх се настани у новооснованом манастиру Бариду, а у дистрикту Мелитенском, насељеном сирским придошлнцама, стадоше се подизати многобројне цркве и манастири. Но међу тим грчки клир не мироваше све дотле, док не довуче патријарха и неколико епископа на духовни суд у Цариград, те их мало кашње ставише у притвор. Али они беху под НићиФоровим наследником, Јованом Цииисхисом (969 до 976) одмах иуштени на слободу, те у главном опет доби превагу слобода вероисповести 5 ). Но свештенство поквари и опет оно, што је влада тако лепо удесила. НићиФор, ортодоксни митрополит из Мелитене, беше са царем Романом Аргиром (1028—1034) пријатељ из младости. Његовим настојањем би покренута нова духовна истрага. При тој истрази, која се опет одржала у престонпци, иоступало се веома сурово. Иравославни епископи нису ни најмање Зазирали од Фактично суровог поступања са МоноФизитима. Лајици пак држаху се друкчије. „Многе од грчких

') А. Ми11ег, Бег Јб1ат 1, 488. 2 ) Сопз(;. Рогрћ. (Је 1ћет, 32. 17. 8 ) Сопа!;. Рогрћ. (1е 1ћет. 33, 10. 4 ) То бе Хаг&г ха1 у 'РиџагблоАоо кАешое ра гиг МеАстГјпатиг ^пг^/ог. Соп84. Рогрћ. (1е а(1тт. 226, 5. 5 ) Вагћећг. есс1. стр. 412 и даље. Наравио да се сада монофизитски епи скоии у араиској држави сматрали за нолитички сумњиве, пошто »њихов патријарх живи у римској држави и ношто је пријатељ Римљапа.® Упор. интересно расправљање код Вархебреуса ћ181. есс1. 3, 274.