Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

725

великаша беше ово јако узбудило, и они, жалошћу испуњени, пролише сузе, излазећи са речима, пуним прекора 1 ). Дугим држањем у затвору покушавало се наиме да се скрха отпорна снага у епископа, и неки збиља, после дугогмучења, признаше ортодоксноисповедањевере. Последида овога поступања беше, да се Мар Дионизије (1034—1049) повукао у Амиду, на арапску територију. Од Мусломана могла се очекпвати пре сразмерно већа толеранција него од православног цара и његова ратоборна патријарха. Слични беху одношаји и Јермена који беху од већега значаја него Сирци, јер многа грађанска и војна звања, а међу њима некоја од огромна утицаја, беху попуњена Јерменима, а сем тога у источним провинцијама беху Јермени између осталих народа у врло јаком броју заступљени. Пада у очи да јерменски хроничари суде о НићиФору Фоки ванредно повољно, а о Јовану Цимисхису, који и сам потиче из Јерменске, веома неповољно. Свакако да је одношај оба владара према Јерменима у држави био као и према Сирцима, само обрнуто. Дотадашње независне јерменске државе анектирао је Василије Бугароубица (976—1025) год. 1021 и 1025, што напокон потиуно доврши Константин Мономах (1042 до 1054). Василије, и ако суров војник, беше једини од византијских царева који је свесно изводио толеранцију као владавински принцип. Прпродно је да су Грци исто толико мрзили православне Бугаре колико и јеретичке Сирце и Јермене, само што у овој прилици национална мржња није могла добити толико прилике да се истакне колико онде, где се опажале разлике у символу вере. Но мудри цар Василије, покоривши 1018. бугарску државу, завео је само персоналну унију. Дотадашњу домаћу управу остави на миру, а исто тако Охридска дрква задржала је и на даље своју автономију, а на њено чело беше постављен за архиепископа Словен. Овако исто ноступаше цар и са својим новим јерменским поданицима, те стога ц беше код ових јако омиљен. Историчар велича његову благост и његова доброчинства, указана сиротама и заробљеницима 2 ); обраћа нам пажњу дакле на црте које не опажамо у грчким делима где је говор о цареву карактеру. Своју силну љубав према Јерменима, показао је цар и на самртничкој постељи, издавши своме брату и наследнику специјалну наредбу. „И ради земље Јерменске наложи му он одлучно, да с овим народом очински поступа. Исто тако препоручи он њему синове Сенекерима и све кнежеве из куће Хајки. Он му даље заповеди, да у свако доба буде пријатељски расположен према онима, који пристају уз Христову веру. Василије владаше 28 година над Ромејима, а живот је водио светачки и непорочан, преставивши се у доброј вери на Исуса Христа и покопаше га код осталих светих царева блажене успомене." 3 ) Као што

') На спом. месту стр. 428. 2 ) МаМћеоз Цгћага I, 18. стр, 36. Издање Јерузалема. 3 ) На спом. месту I. 38. стр. 61. просеетни гласник , II књ., 6 св., 1902. 49