Prosvetni glasnik

728

просветни гласник

у оним узбунама, које су владале нре Ираклнјева ступања на престо убили у Антиохијн патријарха \настасија и многе угледне градске поседннке 1 ). Такви постунци тумачили би нам дакле доднију реакцију обрнуту против Јевреја. Пада у очи да је највећи непријатељ Јевреја онај цар, кога је црква највећма мрзела: Лав Исавријски. Његова наредба од 722. по којој се и Јевреји као и јеретици инају насилно покрстити, стајаше у тесној вези са његовим политичким идејалом апсолутног религијозног државног јединства. „Али Јевреји, крштени насилно, опраше се поново од овог спасоносног крштења; једући, учествоваше они при овом светом дару и упрљаше веру" наномиње са жалошћу хроничар-). То беше једно од оних насилних покрштавања, које не имађаше никаква успеха. У целини узевши, беше њима зајамчена толеранција, што сведочи наредба цара Лава Филосооа. „Ранији цареви издали су у погледу јеврејскога народа различите наредбе, које им, узевши на око њихов начин живљења, налагаху читање Св. Писма и забрањиваху такнути се њихових. домаћих обичаја и дозвољаваху њиховој деци спајање по крвном сродству и обрезивању." 3 ) „Али блажене успомене цар (Василије 867—886) од чијега смо корена и ми, имајући више мара за своје душевно спасење него његови претходници, није се задовољио као његови претходници да их пусти да остану у служби закона, него их живогворшш крштењем привео спасоносној Христовој вери. Они морадоше узети на се облик новога човека, а старе особине, као: обрезивање, сабат и др. одбацити." Историјска компилација, састављена нод надзором унука Василија I, не говори тако благо о овом обраћању Јевреја као што смо видели да чпни са пуно пијетета син Василија I.: Лав Филосф 4 ). Василије добро је познавао тврдоглавост Јевреја. Они се морадоше упуштати у диспуте о верскпм стварима, те ако беху побеђени, беху одмах и покрштени. После обраћања долазиле су обично награде за прозелите, а наиме:: угледна звања, опрост од порезе и признање грађанске части. „И тако ослободи он многе од тешке љуске заслепљености у коју беху замотани и прпвуче их вери Христовој. Али велика већина — наставља даље с болом хроничар — иосле смрти цареве поврати се својима, као пси својим штенцима." Но Василију не пође за руком да својим покушајима прозелитизма уклони старе законе о заштити Јевреја. Тек његов снн Лав надокнадио је ово, наредивши, да они закони не важе и да Јеврејн од сада смеју живети према упуствима „чисте и спасоносне вере Хри-

') ТеоФан 296, 17 и даље. Начомињемо међу хим да савремена Пасхална Хроника 699, 18. вели, да су Анастасија убили војници. 2 ) ТеоФан 401, 28. 3 ) 2асћаиае, Јиз Огаесо-Котапиш 8, 149. 4 ) Тћеорћап. соп1. 341, 8 и даље.