Prosvetni glasnik

49*

НАУКА И НАОТАВА

727

и предаде је цару и патријарху 1 ). Наравно да је Дука из политичких разлога његов говор призиао као ортодоксан, и тако дакде енергијом Гагика преста узнемиравање Јермена. Што се тиче овпх јерменских кнежева, беху они неукротими и непослутни поданиди. Особито огдеда се ово из извештаја о Гагикову повратку' 2 ). „И тада се уклони Гагик пспред дарског лица, те се са великом поштом врне у своју отаџбину. Краљ Гагик стигне у Кесарију, град Гамира (Кападочана) и како беше љутит на Грке, изли сву своју срџбу на митрополита Кесарије, Марка, јер овај беше затуцани шизматик, страшни и нечисти хулник и јеретик." Главни је грех Марков, што је своме псету дао име Армен. Приликом ручка даде Гагик свезати митрополита, погубивши га за тим на сраман начин, а његова добра и стан опљачкаше Гагикови војници. Грци се тужили да Јермени према њима много нечовечније поступају него Турци, те то и даде повода Гоману Дијогену да се пре несретнога похода, 1071, против Селџука зарече: „При повратку из боја са Персијанцима уништићу веру јерменску." 3 ) Нацијонално и религиозно огорчење између ова два народа беше толико велико, тако да се није могао за дуго времена одржати принцип толеранције, који су прокламовали били неколико знаменитих владалаца. Када су Селџуци победоносно провалили у државу, читаво религијозно питање поста за источну римску државу беспредметно, јер том приликом беху од државе деФинитивно откинути они државни делови, које насељаваху Сирци и Јермени. Ваља нам се још обазрети на положај нехришћанских религија у источној римској држави. Не ћемо на овоме месту расправљати о погаништву, које већ од времена Теодосија Великога не беше правно признато, али ипак зато показиваше оно још за читава два века трагове своје животне снаге. Но занимљиво је држање владе према Јеврејима. 0 гоњењу Јевреја имамо вести тек из времена цара Ираклија. Када су 614. Персијанци освојили Јерусалим па том приликом однели собом и крст на коме је Христос био разапет, завлада читавим Хришћанством велико узбуђење. Према савременим белешкама излази да су Јевреји предали град Персијанцима. Поводом тим, вели се даље, позвао је Ираклије доцније остале хришћанске кнежеве, а поглавито Франачког краља Дагоберта, да насилно Јевреје покрсте. Да је на Западу до тога збиља дошло, извештавају хроничари 4 ), но, напомињемо да грчки хроничари ништа не говоре о томе. Само се прича толико, да су Јевреји

г ) На почетку расираве веди се да ју је написао, а на крају да ју је изговорио иред Дуком. Свакако да је било и једно и друго.

2 ) На спом. месту I, 94 Стр. 216.

3 ) На спом. месту I, 103 Стр. 238.

4 ) ГгеЗе^апив зсћо1. 4, 65.