Prosvetni glasnik

730

ПРОСВЕТНН ГДАСНИК

ОПШТА ГРАВИТАЦИЈА И ЊЕН УЗРОК ОД Светислава Обрадовића ПРОФЕСОРА

Највећи мислилац на пољу математике и егзактних природних наука у XVII веку био је без сумње Исак Њутн. Остављајући иа страну аегова индуктивна проматрања на пољу механике, оптике и астрономије, ми ћемо се овде ограничити на његов закон ошнте гравитације који је он 1682. г. извео, јер му је тај закон име обесмртио у науци. Поменути закон гласи: „Међусобно привлачење небеских тела сразмерно је нроизводу њихових маса, а обрнуто је сразмерно квадрату раздаљина њихових центара". При извођењу овога закона служили су Њутну за основу Кеплерови законп кретања планета око сунца; а Њутну је била намера да овим кретањима изнађе узрок, на коју га је помисао нагнао један случај. Позната је прича, како је Њутну пад једне јабуке са дрвета уселио прву идеју о узроку падања; ту причу распростро је нарочито Волтер, који ју је чуо од нећаке Њутнове. По овој причи Њутн је падом те јабуке дошао на идеју, да мора бити нечега у земљи, што јабуку земљи вуче; а узрок овог земљиног привлачења назвао је тежом. Резонујући даље, Њутн је дошао до закључка, да земљина тежа мора опадати са раздаљином од земљине површине, и да ова тежа допире и до месеца, кога би земља привукла к себи, кад не би месец имао из неког узрока и тангенцијално кретање, које, удружено са земљиним привлачењем, даје резултујуће обртно кретање месечево око земље. Полазећи од земљине теже, Њутн је постепено дошао до убеђења, да се и небеска тела међу собом прнвлаче, да је привлачење сунца, као најогромније масе у сунчевом систему, комбиновано са тангенцнјалним кретањем, узрок обртања планета око сунца и да је међусобно привлачење планета узрок пертурбацији планетних иутања. Привлачење небеских тела назвао је Њутн општом тежом или општом гравитацијом, а земљина тежа је само један особени случај овога привлачења. Еако је Њутн успео да прецизно изведе закон опште гравитације, то је он изложио 1687. г. у свом делу „РћПозорћЈае паШгаНб рппс1р1а таЉешаМса". 0 математичкој тачности овога закона не може бити никакве сумње, пошто је овај закон у астрономији свестрано опробан као по све тачан; а и сам Њутн је тачност овога закона онробао силним својим посматрањима, као и строгом математичком дедукцијом. Њутн је у поменутом свом делу доказао и ова правила за кретање небеских тела: 1. Кад се тело креће у елипси, параболи или хиперболи утицајем силе која делује из жиже ових линија, онда мора ова сила да делује обрнуто сразмерно квадрату раздаљине. 2. Кад сила делује из једне тачке на неко тело обрнуто сраз-