Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

743

Неретве. Прењ прођох у свима правцима. Обиђох иробојницу Неретве и одох на Чврсницу. Одавде дођох у долину Дрежанке, па одатле одјахах у Мостар. Сада сам почео испитивати карсне области у ниској Херцеговини, те најприје одох у Столац. Уз долину Брегаве дођох у карсна поља Дабар и Фатницу, која сам проучавао неколико дана. Из ■Фатнице учиних неколике туре према Билећи и Планој, па одох у Гатачко Поље, што ми је било познато још од године 1891. На овим екскурзијама стекао сам погледа, који су ми касније служили као основа за објашњење историје постанка карсних поља. Из Гацка одјахах преко Понпкава и Чемерског седла на Волујак и Маглић. Овдје пређох у Црну Гору. Од глацијалног језера Трновице одох најприје у Биоч па у Пивску Жупу. Одавде и из Жабљака обилазио сам четрнаест дана Дурмитор и његову околину. Овдје нађох изненада величанствене трагове глечера. који су баш овдје спорени. Дођох до варошице Шавника на југоистоку, па се вратих у Босну. Са Шћепанова Поља на саставцима Таре и Пиве одох најирије у Фочу, па преко Горажде и Праче дођох у СараЈево. Одавде одох јога једном у Мостар и попуннх своја проматрања у околини Мостара и на Мостарском Блату. Исто је тако био дугачак пут што сам га подузео у љето године 1898. по западној Боснп и Херцеговини. На томе сам путу поглавито •студирао карсна поља. Важно је било испптати на велпким кареним пољима западне Босне и Херцеговине она посматрања и погледе, што сам их стекао проучавајућп мала херцеговачка поља. Своје екскурзије почео сам од Травника у западној Босни. Пошавши одавде преко Доњег ВакуФа и Бугојна пређох високи Стожер, који чини развође између Врбаса и области карсних поља у западној Босни, па дођох у купрешку котлину. Пошто сам је проучавао нсколико дана, одох у мања карсна ноља Вуковско п Равно. На исти начин пропутовах цијелу област карсних поља ■западне Босне, од Грахова на хрватској граници до Неретвине долине код Мостара., и то поља: Ливањско, Бушко Блато, Дувањско, Гламочко и Ракитно. Тада одох у Далмацију, да проматран посљедице потреса у у Сињу, који се је догодио љети 1898. године. Имао сам задовољство, што сам један дио овога пута прешао са заслужним директором босан■ског земаљског метеоролошког завода Ф. БалиФом. Резултати ових проучавања већ су изнесени на јавност, а овдје је доста ово споменути. Успио сам најпослије изнаћи почетни облик кар■сних ноља — увалу, многобројпе терасе и обалске линије, а исто тако сам нашао нлиоцене и дилувиј алпе отоке карсних поља и то на површини. Неогене и дилувијалве терасе југозападних страна ниже су по правилу -од одговарајућих сјевероисточних. С проучавањем карсних поља био сам готов прије свршетка јуна и могао сам сада помишљати да извршим план, што сам га био одавно ■засновао, то јест, да лаганом пловидбом поред обале упознам западну и 50*