Prosvetni glasnik

744

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

јужну обалу Бадканскога Полуострва. Осим тога одлучих се, да од Солуна приредим још неколико тура по Маћедонији. Заплових у Метковићима, мијењах три пута бродове, док стигох у арбанашку луку 8ап С1оташ (1) Мес1иа. Уз пут сам проматрао обалске облике од Боке Которске до Медове, која ми дотле није била позната. У околини Медове и Љеша проматрао сам тектонске облике. То ме наведе тс идуће године пођох у сјеверну Албанију. Слојеви радиолитског кречњака пружају се у планинском вијенцу Реициту у правцу СЗ—ЈИ и сударају се под правим углом са флшпним слојевима високог планинСког вијенца Маје Шелбуми, који се протеже изнад Љеша. Због тога неочекивапога сукоба динарских и албанских планина сад први пут посумњах у усвојено мишљење, да се динарски систем протеже дуж цијеле заиадне половине Балкапског Полуострва до Грчке. Парни бродови стоје неколико сати пред Драчем и Авлоном, те сам могао у брзо обићи ове градове. Они су у области италијанског културног круга. Од далматинских градова, који су у области сјевероиталско-млетачког културиог круга, разликују се цијслим својим радом и животом. Преко КрФа и Средње Грчке дођох у Воло у Тесалији. Одавде се уснех на Осу, да проматрам знамените кристаласте шкриљце, што се спуштају до у Маћедонију. У другој половини августа дођох у Солун. Тим сам почео научни рад у Маћедонији, Старој Србији и Албанији, који је трајао четири године. Пошто сам провео још четрдесет дана на путу у Маћедонији, дођох касно у јесен у Београд. У почетку ми се чињаше, да се са обичним пасошима, без нрепоруке Високе Порте, не може подузети никакав научан посао. Најприје подузех једну екскурзију у Хортач у близини Солуна и одлучих се, да идем у Серес. Услијед енергичног и пожртвованог заузимања српског вицеконзула Бр. Нушића могао сам у овој области даље путовати. Окренем на југ граду Нигрити, пропутујем јужну околину језера Тахино, из села Јежова свратим се у оближњу Бешик-Нланину и стигох на ушће Струме у Ор®анском Заливу. Одавде одјахах сјеверо-истоку у Прнар (у старом се вијеку звала Пангеос, Бунар-даг на картама), пропутовах сјеверну обалу језера Тахино и вратих се у Серес. Тим сам био сасвим упознат са ириликама у Маћедонији, те сам могао још путовати: најприје на Смињицу, огранак високог Пирина, па. из села. Пороја на Беласицу (Белеш пл. на картама), из манастира св. Димитрија у Крушу (на картама Курша) и у Дојран. У западној Маћедонији иоходих величанствене слојеве травертина, слапове код Водена и језеро Острово. Дошавши у Битољ (Монастир) проучавао сам велику околну котлину у свим правцима. Из Прилипа се испех на гранитни Златоврх на сјеверу и на Бабуну на југу. Пз Крушева учиних једну екскурзију према сјеверо-западу у котлину Пореч. Прешавши Селечку планину (Селка на картама), која