Prosvetni glasnik

746

просввтни гласник

Премјерио сам оба Језера у овој котлиаи и проучио њихову околину геолошки. Преспа Језеро дубоко је 50 м., Мало Језеро 7'5 м. Ради проучавања подземних токова Преспе јчинио сам пеколико мањих екскурзија између Језера Охридскога, Маличкога и Преспанскога. Кроз ждријело Грло или Груке Ујкут и котлину Девол дођох нреко варошице Бнлишта на Костурско Језеро. Пошто сам измјерио ово 10 м. дубоко језеро пређох преко 2000 м. високе Вичи и Клисурске Бланине и дођох опет у сариђслску котлииу на језера Врапничко и Зазерде. Оба су језера остаци великог дилувијалног језера, које је некада покривало цијелу котлину сариђолску. На овоме другом путу по Маћедонији пратио ме је мој ђак П. Јанковић, који је иза тога сам измјерио језера Дојранско, Лангазу и Бешичко и даље вршио Физичка проматрања. Маћедонске језерске котлипе су потолине. Већина их се од миоцена до сада непрекидно одржала као језера. Одликују се разним врстама сћ'е188епб1а и сасвим су друкчија од адписких и сјеверноњемачких језера. Она су еквпваленти котлина, испуњених неогеним талогом, којих има врло много у старим масама. Маћедонска су језера у стању исушавања. Обалске линије и 4—5 тераса показују да језерски ниво опада, то опадање траје од дилувијума. Ради тога нека од тих језера и не отичу никако. Маћедонска су језвра дакле пандан познатим исушеним језернма Грит Басина на западу Сјеверне Амернке. Године 1900. добих оиет препоруку од Високе Порте и сада проучавах сјеверну Маћедонпју, Стару Србију и дио сјеверне Албаније. Полазна тачка ових путовања било је Скошве (Пскиб). Најприје је проучавана у многим екскурзијама даља околина Скопља. Те се екскурзије нијесу протезале само на скопску котлину већ и на сјевер у планину Карадаг и Каршјак (Водно Планина) и на југ у сјеверну подгорину високе Јакупице. Затим отпутовах у Куманово у Старој Србији, проучавах базалтне врхове Нагоричина и на истоку допријех до близу бугарске границе код Егрипаланке. Послије тога сам проучавао рудом богату нронилитску планину Кратовску и планину између овога. града и Кочана. Пењући се и» кочанске долпне пређох Плачкавицу и Обосну и проучавах малешку котлину исто тако близу бугарске границе. Та је котлина заокружена од Струмице Врапчугом високом 1300 м. На Струмицу дођох Кичикајском долином у котлини Радовићу. Одавде одјахах у долину Мадемдереси, а из ње у познати Штип. Даље јахах сјеверно преко велике равнице Овчег Поља (МустаФа овази) сумпорној бањи Каплан и ријечном језеру истога имена у вардарској долини. Тако опет ступих у скопску равницу. Из Скопља се повратих у Маћедонију, походих Велес (Коприли) па опет ПГтип. Одавде проучавах планине, које су састављене од палеогених шкриљаца и које чине развође између Струмице и Вардара, дакле планинске гребене Цашке, Дулџик и др. те у Градском ступих опет у