Prosvetni glasnik

наука. и на.става

747

велику котлину Тиквеш, у коју сам долазио већ године 1899. Идући уз Вардар дођох опет у Ведес. Из овога града учивих једну екскурзију на југозапад у плодне жупе Длепу и Хас и дођох под развође пзмеђу котлине прилипске и вардарске. На овим путовањима у Маћедонпји опазих, да овдје влада стара култура, која се битно разликује од патријархалне на сјеверу као и од италшанске на западу Валканског Нолуострва. Њој припада дијела Маћедонија изузевши неке планпнскеилп удаљене крајеве. Њезино распрострањење као и осталих културпих кругова на Балканском Полуострву не стоји у вези с религчозним прпликама. Главни носиоци њезини су Грци и Аромуни, а исто су је тако и Словени прихватили. Становништво овога културног круга разликује се од својих саплеменпка из области других културних кругова својом материјалном културом, а још впше моралним појмовима. Пошто сам добио везу с прошлогодишњим маћедонским екскурзијама, кренух се опет у Стару Србију, која ми је била позната већ од прве екскурзије од год. 1890. Из Сконља одох у Тетово (Калканделен) и учиних неколике екскурзије у јужним окрајцпма Шаре и у велпкој котлини Нологу, која се на нашим картама назива по Тетову. Овом приликом дођох до Гостивара. Мој ђак С. Томић, којн ме је пратпо на свнма путовима у г. 1900, оде одавде сјеверно од вардарског извора у Дибру и учпнп неколико екскурзија у овој несигурној области. У сентембру се вратимо оба у Скопље. Слиједеће екскурзије вођене су у оној Старој Србији, која јепасјеверу од Шаре и Карадага. Од Скопља јахасмо уз Вардар и Лепенац кроз дугу Качаничку Клисуру, ту једину удољину, која веже сјевероисточне области Балканског Нолуострва са централним. Она чини са Шаром и Карадагом оштру границу између медитеранске климе најугу и средњеевроиске ва западу. У осталом она је важна културпа граница. На сјеверозападу почиње нов културци круг, који ја називам патријархалним. Овдје су се одржала поједина племена и племенскс организације; овдје владају велике кућне комуне нли задруге и то више код српског него ли код арбанашког становништва. Оба та природна и јака народа су без СЈМње фпзички најјаче становнпштво Балканског Пол] т острва. Из Качаннка одох најнрије на Шару. Већ сам се године 1900. одавде пео преко Бопа и Јажнпце на Љуботнн. Сада ударих преко високе жупе Сиринићке. Из ове жупе учиних неколике екскурзије у сјеверне долине Шаре. Свуда сам надазпо ледењачке морене и двије Флувијалноглацијалне терасе, сличне онима у Јабланици у Херцеговини, те тако моје раније мишљење доби потпуно оправдање. IIо томе сам одјахао сјеверно преко шумовите Језерачке Планине према Феризовићу у Косову Пољу. Преирнјечих преко старог Косовог Поља па најприје одох сјеверно према Ги-