Prosvetni glasnik

748

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ланима, и у област средњевјековних рудника Новог Брда близу српске граниде. Ова је рударска област била мени веома интересантна н у свима сам је правцима обишао до на границу моје домовине. Из Новог Брда одјахах западио на Јањево па преко славног манастира Грачанице у Приштину. Већ смо уцентру средњевјековнесрпске краљевинеи царевине. Овдје се била развила у оно вријеме велика култура. Налази се трагова од канала за натапање и исушивање Косочог Поља, руина миогобројних градова, пропалих рудника који су некада били на велику гласу и у којима су радили највише Саси, још одржаних манастира и цркава из трпнаестога стољећа, које у архитектонско.ј вриједности не изостају иза савремених у Средњој Евроии. Из Приштине одјахах преко Вучитрна у Митровицу и неггрестано сврћућп тамо амо да се такнем планина с обје стране Косова Поља. Из Митровице сам учинио неколико мањих екскурзија у њеној околини и то на: Звечан, у Соколицу и преко Бањске у Рогозну. . Против воље турскога кајмакама одлучих нутовати преко Мокре Горе у Пећ иа црногорској граници. И на досадањим путовима иратио ме је мој каваз и један жандар, а сада та оружана пратња нарасте на 10—12 оружаних људи, јер сам добио неколико коњаника. Осим тога ступих у договор с арнаутским поглавицама и добих и од њих људи за пратњу. Па и поред све ове оружане силе имао сам тешких часова на цијеломе путу. Чешће је лорала пратња бити цијелу ноћ будна; гдјегдје смо морали брзо наиуштати село па и саму узнемирену варопг. С велпком оружаном пратњом пођох из Пећи на Проклетије, а по томе одох метохијском котлином у Ђаковицу и одавде у Призрен. Из ове старе пријестонице српске средњевјековне царевине одјахах преко масивне високе планине Црнољеве натраг у Феризовић. Послије проматрања на овом путу бидо ми је јасно, да ге динарски систем не продужује преко метохијске котлине и да даље к југу имамо нов, геолошки и морФолошки сасвим друкчији планински систем. Осим тога послије мојих проматрања могло се вјеровати, да се мора сукобити динарски и грчкоалбански планински систем. Али се ово питање могло деФинитивно ријешити истом студијама у сјеверној Албанији. Прошле, 1901. године путовао сам четири мјесеца. Најприје сам одредио попунити празнине мојих досадањих проучавања и упознати двије мање области, веома важие за рјешавањс тектонских проблема. Најприје одјахах у јужну Маћедонију. Путеви што сам их овом приликом прешао ови су : од Островског Језера одјахах јужно преко планнне Дурле и Караташа, орограФСких огранака од Олимпа, у Његуш (Њауста) а по томе преко Кампаније у Солун. Одавде одох сјеверозападно с г. П. Јанковићем у Пазар (Јениџе) и у планину Пајак. Г. Јанковић пошто је сам пропутовао Пајак спусти се Ђевђедији у вардарску