Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

751

лицама има само у скадарској и корчанској равници. Високи точкови ових кола дижу се високо изнад горњег дијела кола. Дошавши у Скопље вратих се жељезницом у почетку октобра у Београд. Почетком јуна 1902 год. опет сам се обрнуо исдитивању источне ноловине Балканског Полуострва. Најприје сам правио екскурзије по Источној Србији, нарочито око Ђердапа, и на томе ме је путу пратио г. Паја Вујевић, слушалац бечког универзитета. За тим сам нрешао у Бугарску, и из СоФије почео нспитивање централног и источног Балкаиа,прешавши преко њих дванаест пута. Главни задатак су биле тектонске студије. Прилике тектонске западног Балкана од Искра до Вршке Чукебиле су ми познате још из ранијих екскурзија. Довршнвши крајем августа тектонска испитивања у Балкану, иравио сам двије екскурзије из Бургаса у Странџу Планину, која је геолошки скоро непозпата, и допро сам до турске границе. На великом дијелу овога пута по Бугарској био ми је пријатан сапутник г. А. Иширков, заступник геограшје на софијској Великој Школи, за тим наш ученик Радоје Дединац. А на цијелом ме је путу, осим екскурзије у Странџу, пратио ЈЈг Јт Бапеб. Ради испитивања веза, које морају постојати између планина Валканскога Полуострва и Јаиле на Криму, отпловио сам из Бургаса у Одесу^ а одатле за Севастонољ. Еод Одесе сам најприје обишао велике лимане: кујаљњицки и хаџибејски. Из Севастопоља сам прешао Јаилу на Бајдарској Вороти, обишао сам руску Ривјеру испод Јаиле, и из Јалте правио екскурзије по Јаили, нарочито до врха Ај-Петри. Доцкан, у сентембру, задржавши се шест дана у Сулини због карантина, вратио сам се у Београд. II. Већ су овдЈе ондје споменути резултати, који се тичу Феномена карста, леденог доба, језера и стратиграфских прилика. Опћу важност за цијело Балканско Полуострво имају тектонски проблеми, које ћу у кратко споменути. На Балканском Полуострву имамо четири самостална набрана и планинска система, то су: динарски и грчко албански систем, Балкан Трансилвански Алпи, а међу њима је родопска маса. Боре динарскога система имају много оступања од правца СЗ—ЈИ који се досада сматрао директриксом цијелог система. Саме се боре не продужују југу мимо скадарску равницу. Динарске боре савијају се често истоку и СИ па чак п у сјеверном дијелу система. Ова се појава понавља све чешће што се пде даље југу. Неке груие ових бора понашају се у томе самостално: једне се савијају нстоку и СИ. а друге теку даље у правцу СЗ—ЈИ. Ради тога динарске боре ређају се као кулисе једна иза друге. Ток бора образовао се дакле-