Prosvetni glasnik

752

НРОСВЕТНН ГЛАСНИК

сасвим друкчије него у Јури или у Едигеиима, у којих боре имају стално један исти правац. Ток скретања захватио је дијелу серију слојева од иалеозоја до иеогена. То се исто јавља чак и у сарматским слојевима на. Дриии. Осим тога може се видјети, како слојеви исте Формације прелазе из правца СЗ—ЈИ у правац СИ. Ова дакле два правца бора не могу се свести на два тока ■бора, који су по старости различити већ на један. Исто скретање у источни и сјевероисточни правац имају и расједи и ирекрилне липије. Вјероватно је, да и неколико расједа у динарском систему, који су означени као трансверзални, иде у ову категорију. Готово све спољашне боре с источне стране динарскога система савијају се и теку према пстоку или СИ па се у Старој Србији састају са старом масом. Млађе боре ударају иопречке у правцу своје уздужне осовине на стару масу. При томе је стара маса дјејствовала као успор и услијед тога су млађе боре и у хоризонталном се правцу набрале, њихова директриса постала је дакле вијугава. Ми их зовемо вијугаве боре. Оне су нарочито развијене у палеозојским и верФенским пшриљцима, у верФенским пјешчарима, у Флишу, а има их и у кредном кречњаку. На сукобу двају снстема младих бора (као код Љеша) не постају вијугаве боре. У вези с овим споменутим, одређеним сукобом, ове су боре нова тектонска Форма; досле се пазило само на оне иертурбације, што настају прп сукобу старе масе и млађијех бора, које идући паралелно са својом уздужном оси ударају на стару масу. На међи динарскога система и старе масе има често расједа с правцем СЗ—ЈИ. Таки су расједи: код Митровице у Ибарској долини и на западу од Рудника. Дуж оваких расједа пзбиле су сгијене млађе еруиције, те често зоне таких еруптивних стијена растављају дннарске боре од старе масе. Ово је још и ради тога важно, што тих младих еруптивних стијена нема готово никако унутра у динарском систему. Нарушавање нормалних динарских директриса, што настаје скретањима јавља се и у пружању планина. То је важио и за пластику динарскога планинскога система. Слојеви свих источних динарских иланина у западној Србији нружају се у правцу запад-исток. У Босни, у Херцеговини, а особито у југоисточној иоловини Црне Горе има малих планина, у којих се вијенци пружају према сјевероистоку. Чини се, као да су таке планине утиснуте између гребена динарскога правца. Осим тога чини се, као да се овим повијањем слојева помогло стварање платоа, који су особито чести у области завијених бора. Исто тако се опажа, да Је ово нружање слојева мало утицало на стварање долина, али је на против јако дјеловало на карсне Форме. Појава повијених бора све је ченЉа према југоистоку. Од Цетиња и Тарабоша завијају се све боре према сјевероистоку, али се то завијање не јавља код свих под истом геограФском ширином. У једној групи