Prosvetni glasnik

НАУКА И ПЛСТЛВА

7 53

ово се догађа сјеверније, а у другој јужније тако, да и ове боро тску једна иза друге као неке кулисе. С једне стране овај се ток појачава у толикој мјери, а с друге стране боре се тако згушћују, да се онај велики сукоб у Проклетијама јавља као њихова послједица. Висина планинских ланаца дпнарскога сисгема све је виша, шго се иде према југоистоку и веома је важпо, што сучелни ланци имају највеће виспне. Овим сергиава динарски систем, јер нема даље на југу никаква орографскога нити геограФскога наставка. Према југу сретају нас три сучелне котлинс и то: Медованска, Скадарска и Метохијска. Иза њих долази једноставан систем набраних планина, који се иружа цијелом Албанијом до Грчке. Ми га називамо грчко-албанским иланинским системом. Његове боре и планински вијенци имају но правилу правац С—Ј или ССЗ—ЈЈИ, али ипак скрећу на три мјеста с овог нормалног нрамца. У Средњој Грчкој боре се савијају истоку, а у акрокераунским планинама према ЗСЗ. Али је много важнији трећи завој, који се спушга у слив сједињеног Дрима. Све арбанашке боре теку нормално од Валоне на југу до на Дрим па сјеверу. Овдје скрећу сјевероистоку и стварају планине: Паштрик, Коритник, па можда и Шару, осим тога и мање гребене као Хајмелит, Калметит и Шелбуми. То су повијене арбанашке и старо-србијавске планине, које се рачунају међу највише планине грчко-албанскога система. Оне су као пандан повијених динарских ланаца, само што су мање висине од ових. Осим тога споменућемо неколике геолошке разлике између динарскога н грчко-албанскога система. Први је у свему симетричан. у средини оу му највиши планински вијенци. На њима избнја палеозојско и тријаско стијење, нза којих с обје сгране долазе јурски и терцијерни шкрпљци. Савршену симетрију квари разноврсно стварањо флпшних и пеогенских наслага. Правог босанског Флиша са многим серпентинским масама нема на југозаиадном дијелу динарскога система, али се осјетно јавља с ону страну Јадранскога Мора, у Пталији; осим тога на југозападу динарске централне зоне нема маринског неогена, који се јавља исто тако на супротној обали Јадрана. На суирот томе албанске планнне пмају у колико је досле познато асиметричиу геолошку грађу. Најстарије иалеозојско и тријаско стијење јав.ља се на крајњем истоку динарскога система и то у Галичици, Паштрику, Коритнику и Шари. На ову се зону на занаду наслања наЈприје широка Флишна зона, па уска серија маринскога неогена. Овај флиш са серпентинима има карактер босанскога Флшпа, а битно се разликује од стијења, што је као флпш означено, на југо западу централне динарске зоне, дакле од флишних појава у Дрној Гори, Далмацији ит.д. Марински неоген, што се јавља на западу албанског система исто је тако у противности са неогеним