Prosvetni glasnik

НАУКД И НАСТАВА

765

члапом или прелазном зоном између набраиих планина и праве старе масе. Споменутим се особинама родопска маса битно разликује од ческе масе и од Мезете. С аемачког превео Јефто Ст. Дедијер

УПОТРЕБА КАРАТА У НАСТАВИ одд-р ХАНСА ТРУНКА 1 )

Хоће ли се да се картом постигне оно, што се њоме може постићн, •онда ннје довољно ако само она одговара захтевима који јој се стављају, већ се мора и ученицима добро објаснити и они морају бити добро извежбани у читању карата. На који се начин ово може учинити, показаће се у следећем. I. Објашњење карата. Карта није обична слика једне земље, која се одмах разуме. Њеном правилноМ разумеваљу стоје многе сметње, и то ове: а) што се на картама земље не '.гредстављају у природној величини, већ у умањеном размеру; б) што је немогуће иовршину кугле, или један део њен, раширити потпуно у равницу, због чега карта увек даје друкчију слику; в) што карта не показује предмете онако, како смо навикли да их гледамо, а то са стране, него како изгледају озго; г) гато представљени предмети на карти, због великог умањивања. не могу бити истинске слике, него знаци, који се морају објаснити, па да се могу с карте прочнтати особине неке земље и њени општи и посебни односи; још, што се ови знаци морају увек представљати много већим него што би требали бити у односу ирема предмету, који представљају, јер би иначе било већином и немогуће исте у цртежу јасно распознавати. С тога има Пешел право кад вели: „Еарта је камен мудрости, али ако јој недостаје објашњење, она остаје само камен. Карта је слнка која нам говори тајанственим говором и настава се има пре свега побринути да се тај говор потпуно разуме." Дакле потребно је, да се ученидима карта добро објасни а то се не сме оставити случају, него се мора извршити по извесном илану. „Карта је штиво, чију садржину само онај разуме, који је научио кар-

] ) Један одељак из његове књпге: ,Ше АпвсћаиНсћкек (1ез §ео§гарћ1всћеп СгЛегпеМев.*