Prosvetni glasnik

756

тограФску азбуку. С тога је вежбање у читању карата основ свој гсограФСкој настави. 1 ") „Ко би мислио да је могуће да се научи читање, а да се претходно не морају ученици добро упознати са знадима за гласове, са словима ? А начин како се често карта употребљава није много друкчији при увођењу у геограФску наставу. И овде је реч о знадима (симбо.шма), који се имају ирво појединце добро упознати, појмити, па да се сме рачунати да могу бити за ученике разумљиви у њиховој целипи и њиховом разноврсном везивању. Истина, и мало дете распознаје истинску слику, јер на њој ствари уираво онако изгледају, како се у природи оку јављају, а умањени размер при томе ништа пе смета. То је за то, што ова износи само оно, што у свакодневном искуству чнни веће одстојање. Али разумевање картограФског представљања како га карта пружа, — слично слици гледаној из тичјег лета, слици коју свакодневно искуство не даје — биће постигнуто само поступним и пажљивим објашњењем Тек пошто је карта објашњена сасвим ио плану г кадјеученик лагано и добро смишљеним методом изучио чктање карата као и раније читање, тек тада може карта послужити као основ географској настави, јер је само тада за ученике оно што треба да је слика новршине земљине. Не буде ли се учинило такво лагано увођење у читање карата, или се буде задовољавало, као што већином и бива у овом погледу, с неколиким наноменама као објашњењима, то ће истина у току година и с много труда ученику ностати јаснији хоризонталнн односи, али висинска разграна, рељеФ, тешко ће се разумети из цртежа и биће нејасни. Незнатном успеху у географској настави, у сравњењу с потрошеним временом, биће узрок у главноме тај, што главно њено средство, карта, остаје за ученика, према уобичајеном поступању, увек књига са седам печата".' 2 ) Ипак изгледа да још не увиђају сви потребу објашњења карата> Тако, на нример, Келнер каже: 8 ) „Значајво је то ако нс и „чудновато", да многи учитељи још гледају на карту, као на нешто што се само по себи разуме и објашњава. У тој доброј вери они је износе пред ученике и говоре: овде на северу лежи то, на југу то, лево ово, десно оно г — и при томе никако не мисле како на пречац много траже од дечјег духа да анстрахује". II Кунц: „Вишегодишње искуство у немачким, Француским п италијанским школама гони ме да претпоставим, да од 100 ученика који ступају у веће заводе, 30—40 нису нодобни да читају карту с разумевањем, премда знају на памет мноштво геограФских имена." Даље Деден: „Врло мало учитеља пемишљају на то, да атлас личи на партитуру, да читачу појединих карата треба да изиђе

') Б1егске, ш Кећг'з безсћкМе Дег Ме1ћо(Нк, 2. АиЛ., II. В<1., 50

2 ) ^ећтапп, Цјскеп 1т §ео§гарМзсћеп Бећгт1ие1-Аррага1 (2е11бсћгјЛ ?иг 8сћи1§ео§гарћ1е, IV., 50.)

3 ) 2иг Ра(1а§ое1к <1ег 8сћи1е ип<1 <1ез Наизеа. Арћопзтеп, 11. АиЈ1а§е, стр. 221.