Prosvetni glasnik

78

НРОСВЕХНИ ГЛАОНИК

носно гласова, што је, по свима знацима, би.ло и код г. писца у раду његову. Читаље — шчитавање — наше има своју историју наиредовања. Прво је било: „буки, аз, ба; буки, аз, ба; баба"; па је затим пошло путем напретка и дошло је: „б, а; ба; б, а; ба; баба", изговарајући увек сугласнике са полу у, што им даје карактер самогласвика, те их није могуће спојити, и овај је метод осуђен и назват срицапем а ми га називамо старижким срииамем. За овим је дошао трећи и најсавршенији метод шчитавана, који није ништа друго. до модерно срицапе. Метод шчитавапа врло је мало познат, те отуда је и дошла наредба: „гичитавање на слогове", те и писац у шестој алинеји наводи као узрок грешкама то што се деца „нису вежбала у шчитавању слогова". — Читање по слоговима и не иостоји; јасноћа звука самогласника чини у изговаран.у — шчитаван.у — речи као неко привидно обмањивање слуха, јер ни најписменији човек ненознате му речи не може читати по слоговима. Сви пређашњи, а и садањи званични програм на 9. стр. Срп. јез. у I. раз. последња алинеја, вели: „и то шчитавањем ио слоговима, а никако срицањем ио једно елово ". — Из овога се види, да и онај, који .је кројио програм, није се разумевао у гласовној методи па ни у шчита.вању. Шчитавање се не да ни замислити ио слоговима, већ изговарањем једно ио једно слово, дакле насупрот програму. Откуд може дете изговарати или делити неку написану реч на слогове, док не сазна која је реч; а кад сазна, онда престаје потреба за читање на слогове. У V. одељку писац каже, да Буквар код деце нема интересантности. Ја не знам, каква интересантност треба ту, кад је Буквар само књига за вежбу деце. А још, ако буде Буквар без слика, онда ће бити и мање интерееантан. Под тач. б) вели: „нема понављања". Замерка је неумесна, јер се понављају пређена слова. Под тач. в) каже: „нема наставне концетрације". — Сав се рад у Буквару и сва грађа еводи па иознавање слова. У VI. одељку: „Велика слова", говори поред осталога „о читању речи одједаниут "; па онда вели за читанчицу, да „ тамо деца. на слогове речи шчитавају"; и као главни узрок је томе: џџбеник. Сама ова реч: одједапиут казује, да писац има погрешно мишљење о гласовном методу а иотом и шчитаваму. У VII. одељку тек врло касно писац тражи ишчитавање тежих, целих речи. — Није велики читаначки део наших Буквара прогутало ишчитавање речи, како мисли писац, већ рђав темељ а то је лоша обрада гласовне методе. Читаначки део треба сузити, и ако је моје мишљење да он није крив што деца лоше шчитавају, већ сам учитељ. На УШ одељак, у ком писац изводи као резиме своје расправе да Буквар не ваља и да треба што пре расписати конкурс за израду новог