Prosvetni glasnik

НАУЕА И ЛАСХАВА

79

Буквара, ја ведим: да је рђав закључак извео, јер, ако учитељ не зна гласовну методу и метод шчитавања , читање неће ваљати па ма био израђен и најбољи Буквар. Моје је мишљење да би Јовићев Буквар требадо прерадити и поправити, одредив од неколико учитеља одбор за прераду Буквара. А награде, које се тако често дају писдима нових Буквара и ако су и стари били добри, да се даду наставницима, који познају гласовну методу и шчитавање, па да на Окр. Већима свију просв. округа држе предавања наставницима, јер се гласовна метода не да написати, и онда би читање пошло у напред. Понављам још једанпуг да Буквар није крив, ве& учитељ. На крају нека ми је допуштено напоменути, да ово некодико речи нисам написао што сам хтео писати критику на пишчев рад, већ — по жељи пишчевој да се чује мишљење и остадих му другова — само да изнесем и ја своје мишљење. Т. М. Бушетић.

РЕАЛИЗАМ У ЕЊИЖЕВНООТИ од М. Гијоа 1 Постоји ана.логија између промењивих принципа морала, који иду за самим промснама друштва, и исто тако промењивих принципа естетике. Нема људског веровања коме не би одговарало једно особено схватање живота; нема особеног схватања живота коме не би одговарала особена Форма уметности. Естетиком, на тај начин, заповедају и владају морална, социјадна и религиозна веровања, — јер је стид, као акценат гласа, спонтанији но сама акција. Сама веровања најчешће су многоструки облици наде у поправљање индивидуалног и социјалног живота, или у други бољи живот на оном свету. И онда, како пребацивати нади да има разнолике облике, да је у стању да се сама непрестано мења, повлачећи у својим променама сву људску уметност? На тај начин постоји више религија, вшпе морала, впше иолитика, па и впше естетика. Идеадно и могућно јесу предмет најразличитијих снова. Две основне Форме естетике, као и морала, јесу идеализам и на.турализам. Еако ми мислимо, обоје се даје свести на једно. У нашим 1 Први део "V гл.аве дела: 1У аг1 ач рогпГ Ае гие восгоГодг^ие. Опширннје о овом генијадном француском филозофу који је за свога. на жалост тако кратког. века оставио дубова трага у Француској филозофији , може се наћи у чланку Гијо, од преводиоца. овога, оддомка, у Сраском Књижевном Гласнику, од ]. август_а 1901.