Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

77

Мо.је је мишљење: да пред свако ново слово, цеда страва листа у Буквару, донесе што више слика и то у боји, чиј је назив са почетним гласом слова, пред којим сто.је. Иод IV нисац вели: да су наши Буквари написани као средство за писање и читање. ЕГа за тим у посдедњој алинеји овог одељка, тач. а) каже: да треба Буквар удесити искључиво ирема вештини читања, али није признато, да је Јовићев Буквар тако и удешен. 11од тач. б) истога одељка, писац пребацује Јовићевом Буквару, што је написан такозваном штампаном методом. — Јовићев је Буквар сасвим као што треба; Буквар је књига, а књиге се штамиају а не иишу; писање се учи на табли и таблицама. Што писац каже, да треба преко курзивних слова прелазити на штампана, ја сам мишљења: да. курзивна слова треба сасвим избацити из I. разреда, па их нредавати у II. разреду, што ништа неће шкодити, јер је првом разреду доста натоварено. Под тач. в) писац тражи, да у Буквару мора бити „речи лаких и тешких за иреглед у изговору, да се очи ученичке у ирегледању на њима што више задрже и језик у изговору преломи" итд. — Ја не знам шта мисли писац под овим: „иреглед" и „ирегледању"; нека ми не замери, али ове две речи јасно казују: да писац не зна право гичитавање. Моје је мишљење, да са бројем познатих слова расту и. дужине речи, али, што је најглавније, да за ученике I. разреда нема тешких речи, јер где је модерно срицање — гачитавање — ту ирегледање отпада. „Ирегледање", то је старинско срицање у себи. У одељку IV: „Букварска поступност", замера Јовићевом Буквару, што није у погледу писања поступно изведен, већ почиње са словима из полукруга и круга. Ова је замерка неумесна. Црте су поступно предаване, за себе, као припрема, а што се те црте, које су већ деци познате, онда и употребљавају, кад која иотребује, једна пре а друга после, то је зато што је утврђено а и писац се слаже, да Буквар мора бити удешен више за сврху читања. Упућивање читалаца, од стране писца, на читање лекција — вежбања, као и разлози писца, истинити су. Дакле, све замерке, изложене у петој алинеји, умесне су. Извођење закључка у шестој алинеји (стр. 71) овог одељка, сасвим је некоректно. Ту писац наводи примере грешака у шчитавању код деце и помиње, као узрок томе, рђаву поступност у Буквару; да је овоме дакле Буквар крив. А ја велим: да је крив учитељ. И ако и Јовићев Буквар има махна, ипак, код добро обрађепе припреме и кад наставник зна гласовну методу, оних грешака неће бити. Ја сам учитељ само у I. раз. око неких 12 год. и онако ми се шчитавање дешавало увек код оних ученика, који су код својих кућа имали оца писменог, па их је овај упутио на старинско срицање, изговарајући сугласнике са полу у, које смета у спајању — шчитавању — слова, од-