Prosvetni glasnik

оцене ii ирикази

129

Износећи у §§ 3—8., које речи могу вршити службу главних речешггних чданова, обратио је иисац пажљу и на Формалну страну нростог реченичпог типа —. на слагање при])ока с иодметом. Ну има и ту нетачности, које ћемо побројати. Тако веди писац (§ 3): 1.) Подмет, ако је гше, стоји у 1. иадежу. 2.) Подмет може бити: а.) име (именица, заменица, број, ирџдев обичан и глаголски)... б.) свака неироменљива реч и свакн облик ироменљивмх речи. .. в.) неодређени начин или цела реченица." 11 о пишчеву правплу стоји дакде подмет у 1. над. само онда, ако је он име (именица, заменица, број, придев). У ком падежу стоје дакле подмети у тачкама под б.) и в.) ? Г. Лукић црпао је ово правидо, као што смо напред видели, из Дивковићеве књиге (Кес. § 2, 6. Гпшј. 2.); али у Дивковића ово је правило и по месту н но садржини због скезе с логичким подметом добро, а у Лукићевој синтакси, где се истиче као кардинално правило, оно је сасвим погрешно и оиасно у рукама невешта наставника. Оно стоји у опреци с правнлом у § 15, 1.: „ Нрви иадеж јеи иадеж граматичког иодмета," где нема оног несрећног додатка „ако је име." Кад има наставника, који се држе овога нравила као догме па не признају, да стоје у реченицама (§ 3, 2. б. и в.): „ Сутра бринуКе се за се." „Дџнас је ирилог."„ Од је иредлог." Аје самогласник." .. . ,Аасно је Келава обријати." Мудро је речено „љуби ближњега евог као себе самог." подмети „ сутра", „данае", .од и , ,а", „обријати", „љуби ближњега свог као себе самога- у 1. падежу, зато што су то непроменљиве речи па И цела реченица, а никако не могу појмити, да облик 3. падежа „човеку- (у реченици „човеку је 3. иадеж") као граматички подмет стоји у 1. надежу, н то сво.је насграно мипгљење бране тим, што је Лукићева сннтакса тампо издвоји.га именскп нодмет од осталих, како ћемо из неразвијеног још ума детињског, који се радо нокорава ауторитету наставЈгика н књиге, избити ову заблуду, ако се она у њему укорени. Је лп оно добро и допољно за пшолу, што ггггсац износи у § 3, 2. а.) свак може лако дознати, кад поочита 553. и 554. чланак у Новаковића а поглавито тачку а.) и б.) 554. чланка, у којима се казује зашто и како могу и друге речи сем именица и именичких заменица бити нодмет. Без овога објашњења само тврдити, да подмет може бити и „заменица''', а не казати која, и „број" и „нридев" и „свака друга роч", а не казати кад и зашто — значи колико и ништа не казати. А кад уз то видимо, да се за нодмет, кад је он бројевница, наноди пример (§ 3, 2. а.): „ Два славуја сву ноћ иреиеваше", у коме није мДва" подмет већ атрибут — онда не иреостаје ништа, него уздахнути • „Ако се овакл могу писати књиге за школу, онда на част вам и књига и школа." Уа. неодређенп подмет .(§ 3, .5,) изнето је само оно, што је писац нашао у латинским граматпкама, а заборавио је, да се у српском језпку прооветни гласник, i. књ., 1. ов., 1903. 9