Prosvetni glasnik

130

просвет1ш г.1лсник

казује неодређени подмет и 1. лицем множ. и 3. .1. једн. са заменицом „се" (Шго желимо, то и говоримо." „Што се жели, то се и говори'-), чега се писац сетио тек у § 82, 5. Нан. 3. 2. У § 4, б. 2. погрешно се истичу као сноне глаголи: „ моИи, морати, смети, хтети, намеранати, волети, желети, иочети, наставити, арестатн, знати, учити"; јер инфинитив , што уз н>их долази, врши у реченици службу објекта, а не предикатива. 0 томе се можемо у некнх од тих глагола уверити, ако инфинитив заменимо именпцом; на пр.: ,,Т1очињем беседити (= беседу)." ,..Та сам те научио писати (= пиеању)". У § 117, 2., у коме се за исте глаголе каже, да уз њих стоји инфинитив као објекат , треба избацити све остало. Сушта је бесмислица говорити: „Инфииитив је у том случају ирирок (!!??), а глаголи, којима је инфинитив објекат јесу сионе." Ако је тај инфинитив објекат, не може бити у исто време и нредикатив (прироково име); јер предикатив, привезан за субјекат, не стоји никада у акузативу или у дативу. У Дивковићевој синтакси (§ 102.) не спомиње се ниједан од тих гдагола. Да је г. Дукић међу изворним делима навео „Неубе'8 (1еи1бсће бсћи1§гатшаШ\", рекли би смо, да га је иомео чданак о „НШвуегћеп (1еа Мо(1ик". Ну како ту књигу не помиње, морамо му у овом случају иризнати самосталност, жалећи само, што нам није навео иримере. за нотврду свога нравила у § 4. У осталом заудара то правило параграфом 258. Туроманове синтаксе (IV. нзд.), где се за исте глаголе вели, да се у латинском „као и у срнском унотребљавају као помоћни'', тто му нико неће веровати. Остављајући на страну извор правила за § 4.. које сам нисац нобија у § 117, 2., вндимо, да је у њему она мана „говорити о истој ствари један пут овако, други пут онако" удвостручена. Иитамо нисца, како се слаже његов (§ 117, 2.): г Инфинитив је у том случају ирирок (!?), а глаголи којима је инфмнитив објекат јесу сионе" — с § 4, а., б., у коме износи ноделу прирока на „глаголски", т. ј. од самога глагола, и на „именски", т. ј. од споне и прирокова имена (предикатива). Не марећи сам за истакнуто у § 4. правило, упућује ученаке на то, да не треба да знају за два дела „именскога прирока", и да им стоји слободно, да прироково пме (нредикатив) крсте свуда именом -п р н р о к" (предикат), као што то и писац чини на штету тачне граматичке термИнологије. (Види, ла пр. § 4, 1. Нап.; § 4, 2. Нап. 1., 2., 3.; § б, 2. Наи. 1.; § 44; § 57, ж; § 123, 1. б. и тако у целој књизи). Примера разнолика тумачења исте синтактичне појаве могли бисмо изнети повише, али биће довољно, ако од њих поменемо још овај (§ 4, 3.): „Име у ирироку је: 3.) неодређени начин (инфинитив), који се сматра као именица средњега рода, која има 1. и 4 иадеж: Знам иисати (тшсање). Мртва глава не зна говорити. Не могу доИи. Мораш иКи. То се не зове радити (~ рад). Мајка Марку стадс беседити." Правило, које