Prosvetni glasnik

рлдња г.1авног пгосветног оавета

XVI Прочитан је реФерат проФесора д-ра Манојла В. Смиљашћа о „Српском ГеограФском Атдасу за ниже разреде средњих шкода" од проФесора ЈосиФа Еовачевића, који је молио за одобрење да се овај н>егов Атлас може употребљавати као уџбеник у нижим разредима средаих школа. РеФерат д-ра Смиљалића гласи: Главном Просветном Савету Џрегледавши „Српскн ГсограФ. Атлас" за ниже разреде средњих шкода од ЈосиФа Ковачовића имам част Главном Просветном Савету сдедећи роФерат подиети. Овај со Атлас састоји пз 9 географских и једно астрономско картнце северног звезданог неба, ко.ја је дошла на прво место. Од 5 континоната, два су само: Европа п Азија, којп имају поред физнчких још и иолитичко карте. Остали континонти представљени су само на физичким картама, што према програму за 1 разред гимназија нпје требало бити, јер со у овом разреду, као што је познато, учи у кратким нотознма н политичка геограФија свих контииената. Према томо за иолнтичке одиосе и главнија моста у државАма неће овај атлае за еве контнненте моћп добро послужити, ношто државо нису означене са разним Фарбама ного самб ограничене са тачкама и врло нејасним црвеннм линијама. а глаинија места код многих су потпуно изостала. .Главна мана овог атласа лежи у сувпше малом размеру. Она је узрок и неким другпм манама, којих у овом атласу има, а које ћу доле ниже еиоменути. Разме > је у Евроии 1 : 37.500.000 а у свим другим континонтима на и у Ауегралнјп два пут маљн (1 : 75.000.000), али у оба .случаја тако малон да су многи важни објекти морали иотнуно изостати а онн који су ушли, морали су толико малени исиасти, да се многи .једва могу видети слободним оком. Ово важн за све континенте, нарочито н.ихово физичко објекто. По себи се ра.зуме да то доста шкоди очнгледној настави нз ГеограФије. За прнмер да. пстакнем недостатак највећих и најг.твнијих врхова на континентпма., које ће деца, нз кн.иге учити али на Атласу неће моћи видети, јер ниеу унети. Пошто на полНтичким картама но морају бити иреДстављони разиолики и мтшгобројни објекти, то су оне две, што их ова.ј Атлас нма, исиале доста јасне и прилично прегледне. ТПтета је само, што норед Евроие и Азије ниеу и други континенти добили но једну полнтичк.у карту. Поред ових онштих замерака слободан сам Главном Просветном Савету скренутп пажњу и на неколике специјалне, доста знатне мане. На картн, на којој .је уцртан планигдоб находи се иједна Меркаторова пројевциона карта цеде зомље, на којој је Гренланд нрема Аустралији и сво.јој природној величини сувише велики исиао. Осим овога ноки су објоктп ногрешно са местом уцрта.ни а други иогрешпо означени. На физпчкој карти Европе, нпр. уцртани су по руско.ј низији многобројни иланинскп ланцн и иовијарци, тако да се добија утисак као да је Русија нланинска земл.а, док међу тим зна се да је то огромна ннзи .ја са Валдајском узвишицом у средини, на ко.јој највигаа тачка не нрелази 350 м. надморске виспне. На карти овако малог размера толике узвингице ишчезавају сасвим иди се са жућкастом бојом маркирају али се ннкако са шраФама но означују. У физичкој карти Азијо уцртан је Памир иеточније од љеговог правог места, уираво на моету Источног 'Гуркестана, због чега је и река Тарим времештена из Туркестана у Памир. Пла-