Prosvetni glasnik

44

ПРОСВЕТНН ГДАСНИК

ннна Тијаншан, која полази од Иамира у ссверо-источнох правцу нацртана је у Атласу на ,југу од њсга и ирсма толс очигледно и нри.четно погрепгао. Услсд ове погрешке имају даље погрешнс геограФске положајс и друпг околнн објекти, као Џунгарија, нустиња Гоби итд. У Африци Еилиманџаро, име највсћс планине, које .је требало бити написано јужније, где се и планина находи, стављено је северно нод иолутаром, гдс Еенпја дежи, а Еенија није иикако ни озиачена. Гека Гададкиннр, која протичс кроз Андалузију, нацртана је на Физичкој картн Европс тачно на свомс .чссту ади јс н>ено и.че нснисано код роке Гадијане а са именом 1'адијане означсна је река Тајо. Геке Горња и Доња Тунгуска на физичкој картп Азијс означенс су погрсшио са Горња и Дон.а Тунга ; рекс Дњснар и Дњсстпр на политичкој карти Азијс означене су такође погрешно са пмснима Дњиоиар и Дљеустар. Иданпна Еавказ исписана је на физ . карти Европе као Кавкас а на картп Азије као Еавказ. Доста рђав уиечатак у овоч Атласу оставља и номенклатура. Слова су већином груба н у много случајева тако ситна да се чесго нс може са сигурношћу 'нрочнтатн оно јнто озиачују. Цо нсгде с.у главне рске као 06 и Јенисеј ознансне врло малим. тако рећп микроскопскич. а њихове нритоке са знатно већим сдовпма. Исто то важн и за лланине, где се слова већпнох губе у шрафама. . Ни техничка страна овог Атласа нијс похвална. Ла сам имао у рукама и оригинадне цртеже и без нретерпвања смсч рећи да нису доншји, шта више лешпп су, него отисци у Атдасу. Црема точе приличан део мапа овог Атдаса пада и на терет радницима у картографском заводу. Нрема ономе гато овај Атлас садржп, могао би се уиотребити само за I раз. гимназнја, па нп овде не, као гато се из горњег види, са најбољич успехом. На иослетку да скренем пажњу н на цену његову од 1.50 днн., кбја ннје мала за овако мали Атлас. Ја сам са овим реФератом хтео Главноч Просветиом Савету изнети мано и грегаке а на њему је да одлучи да ди га може нримитн за школски уџбеник или не. Ја цак, ко.ји познајем врдо добро све тешкоће ири оваком раду, јер сам и сам радио геограФСке карте, видим да јо г. Еовачевић и сувише труда уложио у овај Атлас, а с обзиром н на то што је то први сриски Атлас, био бих мишљења да га Просветни Савет нричи као нривремени уџбенпк, но с тим да се у што краћем року приреди друго издање, бар са дуило већим размером и без мана које у овом издању постоје. 10. Августа 1902 г. Београд. Главном Проеветном Савету ионизан Др. М. В. Смиљанић нроФесор. Према овоме ре -Ферату 1'. д-ра Смиљанића, Сапет је одлучио: да •се „Српски ГеограФски Атдае за ниже разреде средњих школа" од проФ. ЈосИфа Коваченића, можс употребљапати као принремени уџбеник у нрвом разреду средњих школа. Г. д-ру Манојлу В. Смиљанићу, у име хонорара за реФеронање о овоме Атласу. одређено је двадесет (20) данара.