Prosvetni glasnik

48

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Савет је оддучиб: да г. г. Љуб. М. Протић и Стев. М. Веселиновић, редовни чланови Савета, ову молбу проуче и о њој Савету реФерују. IV Прочитани су рвФерати I'. г. Љуб. М. Протића и Јована Н. Томнћа (I књизи: ,Историја срискога народа, за средае шкоде, друга књига од нроФесора Миленка Вукићевића, који је мо.шо за одобрење да се ова његова књига може уиотребљавати као уџбеник у стручннм и средњим школама и да се ирепоручи за књижнпце стручних, средњих н на])одних школа. РеФерат г. Љуб. М. Протића гласи: Главмом Просветном Савету Гдавни Просветни Савет поверио хи је да лрвгледам м оденим Исторају Срискога Народа за средње школе од г. Мнленка Вукићевнћа, коју је ионудио да се употреби као уџбеиик у нагаим средњим школама. Ја сам поверени ми посао свршио, на ми је част доставити Главном Просвотном Савету своје мишљење о овој књизи. Књпга нзноси 24 штампана табака мале осмине, а то је миого, толпки не треба да је уџбеник ни за један нредмет у ннжим разредима, кад бл се лредавао и са лајвећим бројем часова. Тако ће помислити свако, кад му нрви иут дође у руке ова књига. Тога се бојао н г. Вукићеваћ, и зато је наменио да се не уче сви чланди у књизи, већ само они, које је у почетку обеложио дебљим дифрама. На тај начин но његову нред.10гу овај уџбеник износн око 16 табака, јер су 8 табака само за необавезно читањо. Ну, и ако има иедагошких разлога и иротив великих и нротив малих уџбеника, ипак сам ја мншљења да Главнн Просветни (Јавет можо нреноручитн ову књигу, да .је набављају ученнцн средњнх школа. Сасвим је оправдаио што I'. лисац вели у свом лредговору, да је наша књижевност сиромашна делима за лектиру по Историји Српскога Народа. Зато се он н старао да у овај свој сиис унесе шго више историског градива. Према томе ово и није уџбеник у смислу како се то обично узима, то .јест, кљгаа из које ће учешгди ноједине лекци.је нрочитаватн и учити. Н бага то јо добро. Ово је уираво псторжка читанка, коју ћ<; моћи учеииди ц да чнта.ју самн нли и заједио са наставшгеом, па да онда о нрочитаномо разговарају и суде. Оволико што се тиче величине књиге, имајући на уму дил,, коме ,је намењена. Ну, г. Вукиће.вић је унео у књигу и развој културног стапа срискога народа од XVI века до најновијог времеиа. Одељци, који о овоме говоре, иајзанимљивији су и од највеће вредности. Оии су најбољи доказ, да је г.. иисац водио рачуна да свој рад подеси ирема захтевима научне педагогике, који су у нотпуној сагласности са иравом исторнјом као науком. Нсторија нема више задатак да излаже само о бојевима и историским личностима како се јављају на светској нозорници нтд. Њен је задатак да изнесе живот народни, да иоједине догађаје доведе у каузалну везу н да нас унозна што боље са народном прошлошћу, да иокаже иут, којим је ишао народ, док ни.је дошао до овога како је данас, и онда да се изведу закључци шта п како да се ради за бољу будућност. Историја је само онда народна учитељида, како се то обично каже, кад-се овако схвати н обради. У колико се мени