Prosvetni glasnik

радља г.1авн0г пгосветног оавета

49

чини г. Вукићевић је ово врло добро и схватио и обрадио. Зато је његова књига заиста - попунида осетну празнину у нашој књижевности, давши нам лепим језиком врло леп преглед нове и најновије Историје Срнскога Народа. Ја зато и мислим да Ле ова књига врло добро 'послужити сврси. којој ју је наменио г. иисац. Шта више моје је мпшљење да би требала и свака основна школа да набавп ову књигу, јер ће учитељи наћи у њој пуно грађе за своја предавања из народне историје. Да ли пак у књизи има историских грешака или је н у том погледу г. писац одговорно потпуно своме зпдатку, то ће казатп г. Јован, Томпћ, проФесор. 29. Септембра 1902. г. Београд. Главном Просветном Савету . понизан .Буб. М. Протић. РеФерат г. Јов. Н. Томића гдаси: Главно. I Просветном Савету „Историја Српскога Народа за средње школе. Друга књага, од половине XV столеЛа до Берлинскога Конгреса", коју је г. Миленко Вукићевић написао н наменио средњој школи а Просветни Савет упутио ми на оцену н мишљење да ли се може употребити за уцбеник, заслужује да се узме у иодробније расматрање како у ногледу употребљеног градива тако и радн његова сређпвања. начина излагања, сразмерности ноједнних одељака итд. 0 томе би требало рећи коју реч више и с тога што је ово озбиљнији нокушај од ; досадашњих да се задовољи иотреба у средљешколској настави Историје Срнскога Народа и што је већн део књнге нова и самостална обрада пигачева. Али ма да би ово требало учшштн, за овај мах то ми ннје могуће с тога ћу битп слободан да се ограничим на нросто саоиштење свога мишљења о вредности књиге. У њој има недостатака као и добрих страна. Писцу се мора замерити што му је онако несразмеран првп део (104 стране) према другоме (268), н ако први обухвата време од три и по столећа а други непуно једно: може му се пребацити што је, ирема онако детаљно изложеним догађајнма другог дела, нропустио изнети многи знатан догађај у првом делу, из доба XVI—XVIII столећа, потребан ради што јаснпјег континуитета и везе у догађајима ш разних покрајина раскомаданог Српства; има у првом реду нешто места недовољно јасних а можда ин етачних тумачења; на незгоде може бити и ако настава овог предмета дође у руке нестручпим наставницима, који се неће умети наћи у обилности материјала изнесеног у књизи нити са довољно умешности изабрати довољну количину од оног што је писац у предговору обележио као споредно, те због тога или ће оитеретити ученнке учењем спореднога и сувишнога, илн им потребним материјалом из тог споредног неће објаснити. илустроватн потребне поједпности из партије обележене да се нма нрећн у лекцијама. Али се сви ови недостаци лако даду схватити кад се има на уму да је доба обрађено у првом делу књиге у онште мало обрађено, много питање још спорно и недовољно расветљено, док је оно друго предмет специјалних. студија пишчевих, због чегајетамо нзнесено доста новог материјала и нових. погледа, па с тога је нехотице унесено и сувишнога за уџбеник из предмета нросветни гдасник , I. кн>., 1. св., 1903. 4