Prosvetni glasnik

4*

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВВТНОГ САВЕТА

51

|д>е, 1цто у његовом Земљопису има врло много реченица од речи до речи .. "шретгасаних од г. Васовића. Од научпих грешака имао бих споменути ону па стр. 1, где се родоп«ке и македонске планппе сматрају као две различне планинске групе,. нгто т ствари нпје, за тим на стр. 30, где се каже да се у Зан. Мораву уливају Чемерница, Дичина и Деспотовица, док међу тим у Жораву се улпва само Чемерница а у н.у пре тога утиче Дичина, пошто је већ нримила Деспотолпцу са Рудника, и напослетку на стр. 50, где се каже за Вардар да извире ша Шар-планини место на Сувој Гори. Иначе уџбеник је врло добар, .јер .је распоред градива добар, језик леп и част, при том са многим и лепим народним изразима. Стил је такођо врло .лак н јасан. Техничка страна уџбеника могла је бити боља, нарочпто је трв4ала хартија бити Финија. Па дцак и са горљим нримедбама ја сматрам овај уџбеник као врло .добар и мишљења сам да га Главии Нросветни Савет може примити за школ«ку књнгу. 20. Септембра 1902. IV Београд. Главном Иросветном Савету ионизан Др. М. В. Смиљанић проФесор. РеФерах г. д-ра Стевана М. Окановића гласи: Г.лавном Просветном Савету Главни 1ђ>осветни Савет ми је доставио на оцену ове уџбенике за земљонисну наетаву у основној школи: 1. Мих- -Јовгт и Д. Ј. ИутмиковиК, Земљопис Србије по речним слнвовнма за III. разред основне пшоле, Београд, издаље кљижаре Милана Арсенијевића и комп., 19-02.. 2. Жих~ Још/1 и Д. Ј, НутнжовиК, Земљоппс Србије и српских земаља ■за IV. раз. оеновне школе, издање књижаре Милана Арсенијевпћа и комп., 1902. 3. Дим. Ј. СоколовиА\ чЈемл.онис Ераљевине Србије н срнских земаља за ученике 1Т. разреда, друго поправљено издање, Београд, издање књижаре Ернеста Ајхштета, 1902. и 4. Милан Х.рабренот(1 и Јјладимир Т. СимиЛ, Земљопнс Краљевине Србије, по речним сливовима, за ученике-це III. разреда основне школе (у рукопису). Сви овж уџбенлци напжсани су мање или више — наједној педагошкој основици. На жмв, поред нацрта нојединих сливова односно округа побројапи ■су по извееном реду важнији геогра*еки објекти. Велим „иобројани" намерно, јер се никако не могу да сматрају као описи оно неколико речи, колико су лисци ових земљописа уиотребили за објашњење појединих планина, река, равница итд. У Соколовпћеву земљопису нема нацрта; он је, но свој нри-лицп, мишљења, да се треба ослонити једино на школску мапу. — Еад ее тако сврше сливови, окрузи или поједине земље (у IV. р.ј, то се ирелази на укуини иреглед. У земљопису Јовићеву н Нутниковићеву за III. разред до.лази и носле сваког слива по један кратак лреглед. У Соколовићеву земљодшсу је занимљиво, пио прво долазл олшти део, ла се тек тада прелази на