Prosvetni glasnik

52 просветни гласник

поједине долове: округе (у првом) или поједнне земље (у другом де.1у). Нај- 1 поеле напомињем, да оба земљопнса за III. разред ииа.ју н своје претходне\ одељке, у којима се објашњавају географски објекти у опште, и то почев од. Школске зграде и школског дворишта. У вези с тиме изнети су и знаци за обележавање геогр. објеката на мапи. ГеограФско градпво је проткано забелешкама историским или и самим оиисима исторпских догађаја или знаменптпх личности. То је у главноме педагошка основа ових земљоппеа. Не устежем се да одмах са-да искажем своје мишљење о тој основи. Ја» се с њоме не могу никако сложити. Пре свега, претходни одељци у земљописима за III. разред, у којима се износе геограФски објекти у опште, и то. почевши од школске зграде и дворишта, не могу ностићи свој задатак с тога,. што се то основно знање географско, управо тај духовнн матернјал, помоћу ког ће ученик иозније Фантазијом својом да ствара слике и о удаљеннм нределима, добија очигледно, иоематрапем свога завичаја. Шта је брдо, планина, поток, река итд. унознају ученици посматрањем каквог одређеног брда г планине, потока, реке итд. у завичају своме, те је с тога ово излагање деФиницнја тих геограФских објеката, овако, одвојено од тих конкретних њихових нредставника, без икакве вредности. А то је нетгућно п с тога. штоје сваки крај друкчији, те нам и иружа друкчије геограФско градиво. Познији део сам већ раније назвао набрајањем. Из ових. землописш могу ученици научити само и.мена географских предмета. На. н где стоји по која реченица поред имеиа, она ее не тиче толико карактерксгике дотичног географског нредмета, колико оријентације на лани, као на ир. за рек} : да, тече „прво на север на окрене на исток;"или за илапину: да се налази „на, левој обали" неке реке; или за какво место: да је на северу од другог каквог места итд. Сама карактеристика како појединих геограФСких иредмета, тако н читавих нредела, који чипе нека геограФска јединства, всома је (јледа.. Због тога учсници могу н. пр. једну и исту нредставу планине репродуковати у вози с именом сваке планине. На тај начин представа, дакле духовна творевина, остаје једна н иста, а мењају се само имена, која служе као спољашњи симболи за означавање духовних ткоровина. К тако ученик гомпла, знање речи, у место да богати круг својих нредстава, свога схварнога зиања. По мом скромном мишљењу, земљоннс за основне школе бн требалописати у облику земљоаксне читанке (а не књиге заучење на памет), у којој, би се ученик могао дуже задржати на разностраиом оиису појединих нредела и њиховом уноређивању тако, да се тачно уоче како њихове међусобнеразлике тако исто и зависност нриродног живота и економског опстанка од каквоће тих преде.та. Најпосле, да напоменем историско градиво у овим. земљонисима. У нОвијој педагогији постоји захтев, да се сви предмети у васпитној школи међу собом свезују, јер то одговара свези и заједници душевних појава у ученику.. Како је земља станиште људско, то се без знања. земл>описа не могу правилно да појме догађаји у животу људском. Према томе знање земљописа је потребно за разумевање жторпје. С тога држим да је довољно, ако се код. појединих цредмета географских ученици само подсете на историско градиво. Али, како се код нас у III. разреду не учи историја одвојено, то су п пнсци ових земљопиеа за III. разред унели и то историско градиво у, земљопис. су понајвпше животописи из најновије српске историје. Они су код.Храбреновића и Симића веома кратки, код Јовића и Путниковића нешто опширнији; али и код оних и код ових бписи ових историских догађаја и личности, овако> одвојени из историске целине, у најкраћим потезима, не могу духовно нре-