Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

59-

поједине жлвотин.ске и би.мге хране, унозоравајућн на битне моменте прн тои. Није нодесно, дакле, изнети чиоту науку одвојено од домаћих послова, но спојити то двоје: научно нротумачити како ваља најбоље извршити што у кући ма у којој врсти домаћих нослова. Тако се само п може уштедети, вад се посао врши како ваља. Узимајући у обзир нанред номенуте добре чланке, као и чпст језик,малени број штамнарских н научних грешака (сретним м. срећним, црпетм м. црпсти, виднти м. видетп, дзчшаваху м. ишчезаваху нт.д. — растопљен м. растворен (23). калцијум м. нерастворни калцијум карбонат (32), калијум \ндроксид м. калијум хидрат, угљена киселнна м. угљен диоксид (96), „унети у себе неке болести" м. унети у себе клице неке болести; Папинов лонац (106) служи на то да се темпе.ратура кл.учања новиси, а не да чорба не губи храњиве честице ит.д.) и у опште лену техничку израду, мишљења смо, да би мање издање могло врло добро иослужити као уџбеник, кад би се само ијоема нашим наиоменама иоиравило, и то: 1., да се, према наставном нрограму, којијеиздао Гл. Просветнн Савет пре четири године, унесени чланци из општег дела боље обраде, п да се унесу они, којих никако нема; 2., да се чланак „Породица" преради тако, да нзнесс само дужности жене као домаћице, матере и супруге у нородлци и да се у исти уплете чланак „Понашаље", ношто се деца понашаљу и уче у породицн од својих старијих; 3., да се у ово издање унесу из другог дела већег издаља чланци „Кућа" и „Одело" ; 4., да се нри преради овога дела има на уму, да ова књига има да упути, како ће се радити и штедети у обпчној и сиромашној кући, каква је већина у нас, а не само како се ради у богатој породици, и да, уплетајући науку, ниеац свакад истиче нримену нсте у домазлуку, као и економну етрану при сваком нослу. II. 0 првом делу већега издања већ смо казали своје мишљење. 0 додатку овога дела — Кувару — нмамо ово да кажемо. Овим делом не можемо се много кориетити, .јер се у њему износи само оно што је свима нознато. Овде се не казују нова јела, која би се и у нас могла готовити н која би одговарала и нашој нрнроди и нашим врстама средстава за исхрану, а којима бисмо учинили наш сто разноврснијим и куснијим, а друго, неким иовнм, благим јелима могли бисмо истиснути јела са јаким зачинима, која нгтетно утнчу н на органе за варење и на нашу природу, чинећи је пргавпјом н неета.шијом. Што .је ово изостављено не елаже се е оним што је речено у чланку о кувању на стр. 103., где је добро речено о вештини кувања, алн.но томе ннје постунљено у додатку. Овај део — Кувар — у коме има н необјашњених иаредаба, на нр. зашто не треба суну ненити, имао би, по нашем мишљењу, места у овој књизи ,само тако, ако би могао да у неколико измени н обогати српску кујиу.

У иристуау, кога нема у мањем издању, дат је нојам о важностн свнх наука, а не појам о Дом. Газдинству и о важности Дом. Газдинства, што је требало учинпти, јер, истичућп важност нзучавања Газдинства (изнетн потребе човечје, њихова рациона.та нодмирења и ноеледице по жнвот телеснш