Prosvetni glasnik

11Р0СВЕТ1Ш Г.1А«ШК

удрдвљати домаћом економнјом, неће умети рааумно штедети, га то је, лшслино^ баш оно, што се је н хтело да постигне увођењем Дом. Гаадинства у наше . Дев. Школе. Без вере нема ни воље за рад. Док не стекне будућа домаћици вере о томе, да од иознавања и вршења дужности једне домаћице зависи напредак једне иородице у сваком ногледу; о томе, колико ред, штедша, мудар распоред и мудра унотреба времена може да користи кући у имовном, а тиме у сваком погледу; о томе, да одрећивање домаћег буџета, вођење домаћег рачуноводства и одређивање сразмере трошкова иису аразне речп: не можо она добити иољу да упознаје своје дужности, нити може цегшти н иоштовати сво.ј позив као домаћица и за њ се озбиљно спрезмати. 2., У многим мланцима изостављено је оно што је важно, а мање важне и познате ствари потанко су оиисане. Тако у чланку „Чишћење кухиње и кухињских судова" није речено ништа о разним материјама за грађење кухињског посућа и о (»азноврсном посуђу са хигијенеког, економског и естетичног гледишта, — а на ситно се нзноси рибање кухиње: у чланку „ Чпшћење одаја" поред многих ситница не иосматрају ее са хигијенског гледишта: собна прашина, многи ћилимови у кући, кречење зндова ит.д.; у чланку „Прање рубља", који је иначе добро обрађен, изостављено је: чишћење најобичнијих мрља из рубља пре ирања, топљење рубља, прање рубља машином,. прање ван куће са гледишта хигијенског и економског, бељеае рубља (нарочито у нас Срба који унотребљавамо евоје кудељне и ланене ткаиине); у чланкуј „Глачање рубља" 110 говори ее о оиасиостима оксида угља, а врло свопширно говори о слагању рубља у ормане; у врло добром чланку „Храна" не говори се довољно о справљању разних производа од млека, који су напгим домаћицама мало познати, о чишћењу судова за млеко, о конзервисању разног воћа, о нознавању ФалзиФиката зачина, о Филтрирању и одржавању воде, о судовима за воду, о ФалзиФикатима чаја и каФе ит.д.; у чланку „Еућа" није речено о одржавању покућанства и собних украса; у чланку „Одело" не говори се о избору и познавању матернја за одело, о екидању мрља и чувању тканина н крзна, о одржавању одела у добром стању, о обући и одржаваау исте н т. д. 3., Разни се послови не тумаче научним разлознма. који једино могу да убеде ученике, но су то махом нроста наређења или жеље. То много квари иначе многе добре чланке. Није довољно рећи на пр. да .је еветлост јако потребна за здравл.е човечје, да чорбу говеђу не треба иенити и т. д. и т. д., него ваља рећи и разлог за све што-се тврди и тражи. Услед тог нзбегавања да се сам иосао научно образложи, изоставила је г-ђца Сладојевићева и.један врло важан део у домаћој економији, а то је остављање храце за зиму. Она воли, ма каво опширно о томе да говори и упутства да да, ппак се то ие може научити без самог рада. А.ш, то није тако. Са тог разлога онда не биг ни требало писати и учити теорискн Дом. Газдииство, јер однета ни један се домаћи посао не ложе да научи само из књиге. Писцу као да није јасно, шта има да д& теорија Дом. Газдинства. Она има да упозори на важније моменте при сваком домаћем послу, да те моменте научно образложи, те тако убеди ученицу о томе, запгто ваља неки посао овако, а не онако радити. А сам ред, начин, иут ири иослу неком не мора: се од речи до речп износити и тражити од деце, да то на памет уче из књиге. На ирошв, то се боље може научити самим радом, којим једино човек добија извежбанрсти п вештине, а оно убеђење, како се најбоље може неки посао да изврши, да.јетеорија, кад разложно иредлаже неки рад. Тако и код остављања хране за зиму научно оправдане начине остављања ваља снојитн са самим остављањем!