Prosvetni glasnik

-61'

ПРОСВЕТНИ 1МЛСШ1К

н<) издожиоду једначине дгогу битн I стсаена (Зж = 21), II стеиенп 4р-- — бх = 9), 111 стсисна (х 3 — 7 = 20) и т. д." Мисдим да не.маи иотребе доказивати кодико .је овако објапгн.авање мадо педагошки основано. Г. Станојовић се, даље, огдушава по негде и о цачедо очигледности. Он се задовољава н.пр. тнме, да ученик но датој Формули механички решава за.?атке, "а ма.к» му јо стало до тога, да ученик Формулу и разуме. Тако код иростог иктересгоЕ рачуна г меето да оишсрно нзрађеним и јасно иротумаченим примерима иокаже ученику како ностајл' Форкуде за израчунавање интереса, капитада н т. д., он даје прво готове Формуде на онд* укукује (ириМерима) ученика да, ирема датом задатку, знаке у Формуди замењује одређсним бројевима. Исто је тако објашњавање сдожених- интересних рачуна, и ако врдо опширно, ипак мадо Очигдедно. Г. Станојевпћ веди (III св. стр. 29): „Да би се могдо израчунатп, кодиео ћс; 1 [ека сума вредитн носде извесног в|1о.ја година, кад се ннтерес годшпње нди подугодишњо капитадише, нај.дакшс .је, да се израчуна, колико ће 1 ,т,инар вредпти иосле тога броја година (или иолугодина). Нека је ннтерес (»°/ 0 , онда ће 1 динар вреднти носде године 1,ов дин., лбсле 2 годпне 1 ,оо X 1 ,ов, и колико је година, толико се пута множи 1,ов... "лосле 8 година биће 1,ов 8 т. ј. 1,ов треба 8 пута множити самим собом". Из овог објашњеља ученику не може бдти јасно зашто се 1,ов мора множити бројем 1,ов да би се добно интерес на интерес за 2 годнне. Очигледније би свакојако било, место свега тога, постушгам израчунавањем интереса на интерес за известан број година, ]1а једном задатку ноказати како носгају таблице за израчунавање интереса на интерес, и онда упутити ученика да сс овима користи ирн рсшавању всћих задатака. III. Еад се остави на страну иод I већ сиоменуто и оно што ће се навестн под ТП, може со рећи да у Рачуницама г. Станојсвића има довољно задатака за вежбање у рачунским радњама. 1Т. Задацн у Рачуницама г. Станојевића махом су иеправни. и лаки за решавање. Тежих има с.амо у области неке рачунске радње која ученицима није позната из основне шкоде. За такве задатке иотребно је имати у уџбенику онолико образаца за решавање колико има случајеиа рачунског рада. Тако код задатака за ескоНтно рачунање није довољно само показати како се изиаДази есконтована вредност, већ је требало дати образац и за изналажење меничне вредности, процента, времена. Одредбе у ово.ј књизи нису све без замерке, а међу бројним примерима ила н математички нетачних израза. Тако н.ир. деФиниција о рабату није дбвољно одређена. „Рабат ндп шкоит" (III св. стр. 6.) није „одбитак у стварима или у новцу", нећ је одбитак у новцу иди додатак у стварима. Кад мали трговац, н.пр., купп од великога за готов новац робе у вредности 100 . динара, а овај даје рабата (>"/„, онда ће он иди илатити за ту робу 6 динара мање, или ће датн 100 дпиара алн добити робе у вредности 106 дина])а. Тако од прилике треба то и у уџбенику објаснитп, кад ее већ хоћс да објашњава, а може се и још што више рећи, н.ир. зашто се за робу кад се узима за готов новац идаћа мање но што јој је цена. Исто је тако оскудно објашњавање есконта. Кад се г. Станојевић упуштао у ошиирнија одређивања тамо, где деФиниције или нису никако ни нотребне ученицима, или јесу, али и х могу добитп и на часу у школи, онда се не да разумети зашто је тако . штедљив у тумачењу онде, где су .јасне одредбе у уџбенику иотребне не само ученицима, него могу добро доћи и многпм учитељима ко.ји, из буди ког