Prosvetni glasnik

радња главног птосветног савета (51 I ( X Прочитаи је роФерат г. д -ра Душана Рајичића о „Рачуниди за I, II и III разред грађанских и девојачких школа" од г. Андрије В. Станојевнћа, ириврем. вишег учитеља из Дозниде, који ју је поднео у рукопису и молио за одобрење да се може употребљавати као уџбеник у поменутим школама. РсФерат г. д-ра Рајичића гласи: Гславном Просветном Савету Част мп је поднети Савету свој извештај о рукопису: „Рачуница за Грађанске и Девојачко школе" од Андрије В. Станојевића, привременог вишег учитеља, који сам нрегледао ирема саветској одлуци на 800. састанку. I. У овој Рачуници има свега што „Наставни планови п програми- од. 1899. г. поименце траже од рачунске наставе у грађанској школи. Ипак она није нзрађена сасвим у духу лрограма. Овај пре свега захтева: „ Ђежбање у рачунским радњама потребним за грађански живот ". У Рачуници г. Станојевића, међутим, има ствари које будућем грађанину неће никако бнти потребне, н.пр. деФшгације о основним рачунским радп.ама, а осим тога на вишесе места, нарочпто у свесци за I разред, осећа оскуДица у задацима из живота у ко .ји ће ступити већина ученика наших грађанских школа. II. Истина је да су ученици грађанеке шволе старији и зрелијн од ученика основне школе, да еу на истоме ступњу развитка на коме и њиховн вршњаци у нижој гнмназији, Али као што је погрешно мислитп да у нижој гимназпјп, зато што су њени ученици старији и зрелији од ученика основне школе, треба да влада нека наставна метода битно различна од оне у основној школп, тако је исто неумесно уевојити то гледишге за грађанске школе. Између нижих п виших васпитних школа има градуалне разлике, али пначе, у главноме, важе једна и иста наставна начела. Тако се и у грађанској школи (и нижој шмназији) мора ићи у настави од познатога ка ненознатоме, од примера ка правилу и т. д., само се овде тај нут брже прелазп но у основној школп, мање се, н.пр., аналише но тамо, мање је примера довољпо да ее правило изведе но што би то потребно било код ученика основне школе. Г. Станојевић као да застуна друго које гледиште. Он скоро свуда у својој Рачуници износп прво правила, деФиниције, Формуле..., на тек онда наводи примере. Тако у одељку о једначинама. (III св., стр. 19. и даље), место да нође од онога што је деци познато још из основне школе (н.пр. знак једнакости) или пз нижих разреда грађанске школе (н.пр. сразмере), г. Станојевић даје прво дефиницију о алгебарским бројевима и о једначинама, па онда наводи примере. Али би му се то могло још и онроститп да је бар при давању примера ноступао педагошки, да их је узимао из круга деци већ познатих. случајева, да је употребио н.пр. рачунске загонетке. Међутим ево како г. Станојевић ученицима објашњава и примерима расветљава њима дотле сасвим непознате и тешке ствари. Пошто је казао шта су једначине, продужава (III св., стр. 22): „Једначине могу бити саједном, две, три и т. д. непознате количине, на нр.: 7 х — 3 = 4ж једна непозната количина х ох —3</ = 8 две ненознате количине х...у 7 х — 3 у — 0 0 -ј- 5 три неиознате количине х...у..;2 Број пред непознатом количином зове се сучиниоц, а иза непознпте (горе) кзложиоц.