Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Синтакса српскога језика за ученике средњих школа са•ставио Јанко АукиК, ироФесор. Пожаревац. Штамиаио у штампарији Ђорђа Наумовића. 1899. 8" стр. 269. Цена 3 динара. (НАСТАВАК) Држећи се изреке „бшз согопа! ориз" занршује г. Лукић свој овако дивно израђени иристун у науку о простој речениди одељком о с л аган>у заменица (т. ј. релативних), коме у науди о простој речепици нема места. Морамо иризнати, да је у њему показао своју потпуну самостадност, итта вшпе изнео је у њему прилог за српску Фонодогију и синтаксу, који га мора овековечити. Штета, пгто овоме епохалном проналаску претходи правило (§ 12, 1), којему не ваља завршетак „у иадеоку могу, а не морају"; јер се за релативие замениде не може никада казати, да се у падежу слажу с оном реч.ју, за коју су привезане. Њихов падеж зависи увек од службе, коју врше у релативној реченнци. Неуспешни огледи обично претходе великоме делу, и таквим нас изненађује писад у „Нап. 2. (§ 12, 1.), која гласи: „ Место иотиуних облика: ноји, нојега, нојему, нојим, нојем уиотребљавају се и сажети облици ко, нога, ному итд. као односна заменица и то за све иадеже једнине мушкога рода и зависне иадеже средњега рода осим 4. — ,Ео (— који) се роди, онај Ке и умрети". „Кога (— којега) Бог милује, онога и кара". „Народ иак, коме (— којему) је зулум и онако био додијао, стане се већма и веИма бунити". Ради боље илустрадије додајемо овом ремек-правилу и брата му из § 114, 1. в. Нап.: „Сиоредна реченица, ио смислу иогодбена, везује се за главну реченицу уиитним заменицама: но, ноји, шша или суиротном свезом али: т Ео би мене воде наиојио, ко ли би ми хладак начинио (= да ме неко воде наиоји), тај би души мјеста ухватио итд." Еад је г. Лукић у одбрану ногрешног правила у Туромановој лат. граматици о плуралу упитне заменице сцш Р дшс1? изнео свој чланак у