Prosvetni glasnik

222

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ГГосле разматрања ирилика и услова иод ко.јима се је БошковиЈх васиитавао, остаје, нам да видимо заслуге његове иа научноме и философском пољу; но ире тога изнећу унапред мерило, којима се има оцењивати значај Божковићевих радова; изнећу пхта су то величине, како се кдасификују, чиме ће се олакшати објективна оцена самога Бошковића. Добити гледиште како треба при оцени ма којега раденика, није еамо тежак посао но један од најтежих проблема. За то нам је нужно добро нознавање саме науке, којом се је он бавио, те како је поље рада код њега било врло пространо, тиме је јаче повећана тешкоћа и ми ћемо то само тако савладати ако се још у почетку будемо толико оријентисали, да доцније боље уочавамо карактеристичне моменте из научних радова Бошковићевих. ДРУГА ГЛАВА Радови Ру^ера Јооифа БошковиБа из аотрономије и метеорологије I ЈКад застанемо развитак ма које гране људске делателности, онда смо увек у стању разликовати у њима поједине карактеристичне моменте, пронаћи време, као и агенсе који су имали пресудног значаја на образовање особина и природе самих тих продуката, и из свега тога увидети путању по којој се је кретао људски ум при стварању каквога дела. Међу свима интелектуалним продуктима, наука у којој се понајбоље огледа развиће умно, даје и понајинтересантније примере за дискутовање те замршене једначине интелектуалног развића. Дух људски добија израза у појединим личностима, и наука у место да рачуна са каквоћом људскога духа при извесним стањима развића свога, увек има пред собом персониФИКоване елементе, који се могу сматрати за потпуно еквивалентне правим агенсима у појави, што се зове развиће људске мисли. Кад скупимо разноврсна развића, како у појединим гранама научним тако исто и у целокупном развићу интелектуалном, наићи ћемо на ту правилност, да се дух људски, количина свести мењала у току векова; данас је била оволика и овакве природе, па је или за неко време остала на томе нивоу, или је ударила у назад, тек свакако, сваки моменат у развићу нашег интелекта окарактерисан је извесним особинама. Ако пак у овоме последњем учинимо мало час споменуту замену, онда ћемо наћи да. је било векова, кад су живели умови као што је Аристотело, Платон, Хипарх, Архимед, Птоломеј и др., а било је време кад се на научном хоризонту јављаху Св. Августин, Абелар, Тома Аквинац, Св. Амврозије и др; за овим се је дух почео јављати у савршенијем облику и преко Галилеја, Гасендија, Еоперника, Кеплера и др. у Њутну достигао кулминацију своју. После овога дух кулминирајући на овом нивоу, поче се јављати у оном научном роју, какав се скоро неће јавити,