Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

223

јер и појаве на хоризонту развића наше свести имају одређене нериоде, као и друге појаве природне. Поједини преставниди науке 18 века беху: .1агранж,. Лаплас, Маклорен, Дадамбер, .Ааланд, Рошон, Фламстед, Браддеј, Хершел, Дидеро, Волтер, Русо, наш Бошковић и др. Но ми смо у стању учинити још и друге поделе при проматрању ових појава. Ми ћемо видети да се поједине гране наука, што значи мисао у извесном облику, родила на извесном месту, развијала се, па, или са свим итнчезла, или се претворила у мисао другог облика. Рекох ишчезла, али то није могуће пошто се и мисао људска онако исто као сила и материја не губи; за н>у важи закон конзервације, изгубљену мисао ваља сматрати као трансФормисану мисао, па тек онда можемо бити на чисто са природом закона о непрекидном развићу људске мисли. Али овде ми беше намера да покажем, како и међу споменутим личностима из појединих нериода има таких, који су мислима научним дали савршенији облик, они су управо могли одмерити време кад се је требало изаћи са каквом идејом и за то та идеја, 'вен ступан. развића тесно је везан са личношћу, која је ту идеју прокламовала. Има људи, који дају таква израза идеји, да изгледају да су творци њени, и векови који за њима долазе, полазе од таких творачких личности као од извора мисли какве, коју испитују, и чији уплив истражују. Има чувених људи из прошлих векова, који се ничим нису одликовали, до само својим радовима на давање савршенијег облика оној идеји, која је срећним удесом у глави каквог Њутна, Дарвина, Питогоре, Коперника или др. васкрсла > Знаменити су и они раденици. који су све своје силе утрошили да научне истине учине пристуиачнијим целоме људству. Али поред свију трудбеника, ипак ће вечито остати знамените оне личности, које су знале проникнути у дубину какве идеје, који су дали њој таква израза, да радови свију генерација и потоњих векова само служе као допуна ђенијалног схватања те идеје од самога њеног творца. Извесни су људи били знаменити само у веку свога живота, неки сј умрли и са њима се је престало рачунати од дана чим је пропао облик,. који су дали научној мисли; неки, који су пре толико векова живели, .још и данас су живи и крепки и ми се радије заустављамо на њима, но на некима од којих нас не раздвајају ни неколико деценија. Шта све то значи ? Нису ли то докази, да ђенијалност лежи у добро схваћеним одношајима каквог проналаска према научним производима, који постоје или који се могу из њега развитн; није ли то добро схваћено језгро саме науке, кад је научној мисли дат овакав или онакав израз? Зар геније у низу умних раденика није оно што су нринципи у научном развићу свакако то, јер изрази мисли, који се створише у њиховој свести, то су принципи, то су стубови оне великолепне грађевине, што се зове умни живот људски.