Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАНА

227

праве до данашњега дана. При том се .још, наравно, сваком од ових појмова може опет да да разллчита садржина. „Уредбом" се може замислити постанак језика, ако се на н> гледа као на систем уобичајених самовољно пронађених знакова, или ако се мисли на божанску уредбу, где се онда чудо језика поклапа са чудом стварања. Исто тако и за природни постанак остају, у опште, два отворена нута: подстицај за језик или је могао доћи од објективних или од субјективних узрока. У првом се случају мисли на спољне звучне и остале чулне утиске, по којима је, подражавањем, језик постао; у другом, пак, на субјективне природне или осећајне гласове, које .је човек најпре случајно одао, па се после скопчали (асоцирали) с предметима, чији су појав пратили. Т ако се јављају четири хипотезе о вештачком и божанском постанку, о постанку од објективних и субјективних природннх гласова, или, како ћемо их краће звати: теорија ароналаска, теорија чуда, теорија подражавама и теорија ириродних глаеова. Ове се четири теорије јављају, наравно, у разним ниансама, које се мењају према погодбама времена и Филоссфским струјама, што тада владају. А није ни без њихових комбинација. Узевши све на ум, оне су једине, које је изнела филосоФија језика. Место да се појмови џбаес и (Нпи стављају један другом на сунрот, згодно је изабрано још и друго, тројно постављање цитања, као основ поделе теорија. ГГође ли се, т. ј., одатле, да су језик и разум тесно међу собом везана обележја људског рода, онда гласе три могућпа питања: је ли разум пре језика? или је језик пре разума? или' су разум и језик истовремени? Уз то се под „разумом" схвата оно духовно развиће човеково, којим се разликује од животиње. II ако је овај нојам нешто мало неодређен, те ће зато и дотични одговори на три питања бити оскудни у жељеној одређености, ипак се може лако увидети, да само у толико не воде потпуно на оне четири ФилосоФСке теорије, у колико узимање да су разум и језик истовремени оставља у том истовременом развићу једно неодређено како? Ако је, на име, разум пре ј езика, онда то вајпре води теорији проналаска, а теорији нодражавања, ако се нокушава, да се проналазак приближи природном постању тим, што пронађени знаци потпуно одговарају стварима које означавају. Ако је, обратно, језик пре разума, онда је он могао првобитно постати само из збира несвесннх природних гласова, који су онда, у неку руку, морали утицати као нарочита драж на разумно мишљење: ово гледиште, дакле, неизбежно води каквој било врсти теорије природних гласова. Напротив, глелиште је неодређено, ако се разум и језик посматрају као истовремене радне силе, једна с другом везане. Овде су, у опште, могућна два излаза: или су они оба од вајкада човеку својствени, од почетка дарована му готова својина, или су производ постепеног развића, у коме је човек добио и једно и друго, пошто је прошло животињско доба, пре језика 15*