Prosvetni glasnik

226

нросветни гласник

ПОСТАНАК ЈЕЗИКА — В. 15 јнт" I. Општа гледкшта Иитаае о постанку језика чинидо је некада битну, ако не и једину, садржину онога, што се обично звадо фидософијом језика. Ова обдаст метаФизичких размишљава није се бавида о појавима и законима живога језика, већ о могућном постању његову. Њен задатак није лежао у језику, већ ире језика. Сасвим друкчије стоји исихологија према том питању. Гдедиште изван језика, претпостављање једног стања, у коме је човек био не само бе з језика, већ, што би онда бидо неминовпо, и без сваке особине, из које се могао развити, таква претпоставка за њу је празпа Фикција, којом се ништа не да отпочети, јер отклања погодбе, помоћу којих се у опште може појмити посто.јање језика. Може ли психологија језика да само иостави гледиште у самоме језику, покушавајући да његове истинске обдике у развитку нсихолошки аналише и иретресе, онда у онште за њу нема никаква особита питања о иореклу, ко.је се издваја од ових испитивања. Шта више, одлука о томе питању, у кодико је у оиште може бити, мора се налазити у резултатима односа и узрока гдавних појава у језику, исто онако, као што је све, што Физиологија зиа да каже о физичком пореклу човекову, обухваћено у резудтатима историје физиодошког развића. У том је смислу у даљим одељцима овога дела, у сваком са гледишта особитих појава који су узети у претрес, нокушано да се на питање о постанку језика толико одговори, колико се чинило да је могућно према готовим Фактима и помоћним психодошким средствима. Ади би ово завршно посматрање 2 ) могло сасвим изостати, кад не би, како се чини, било корисно, прво, бадити један критички погдед са резудтата, добнвених психолошким испитивањем, на оне ФилосоФСке хипотезе, које се у току историје јављаде поводом питања о постанку језика, а, друго, прикупити још једном у мадо реченица •саме те битне резудтате, у кодико додирују ово опште питање. Сви философски погледи, који се .јављали о пореклу језика, могу се свести на противности, које још у Платонову Кратилосу обухватају разна гдедишта, што су појавом Софистике први пут, јасно и свесно, стада једно другом на супрот. Да ди је језик (рбт-л иди ;Н(Ги, да ди је производ природног постања и развића иди хотимичне уредбе и пронадаска — то су два стожера, око којих се, у самој ствари, врте рас1 Жз деда: »Уб1кегр8усћо1о^1е, еше ХЈпЈегзисћип^ с1ег Еп(,тке1ип§8§е8е(:2е уоп бргасће, МуЉив ип(1 бШе"'. ЕгвЈег Вап(1: В1е Зргасће. 2\^еК;ег ТћеП. ^ејргхд, 1900. 1 Чданди о ностанку језика чине завршетак другог дел.а номенуте књиге.