Prosvetni glasnik

240

НРОСВЕТЈШ ГДАСНИК

опширније. ГеограФија се сматра као помоћпи иредмет исторпје. У математици прелазе алгебру, геометрију (иланиметрију и стереометрију) и тригонометрију. У рсалним гимназијама, ио нормалном плану, изведен је овакав распоред предмета. разгеди иредмети I II III Закон Божји 11 2 Норвешки и старо-норв. језпк •••■34 4 Енглески језик 4 5 5 Француски „ 42 2 Немачки „ 1 1 Историја 3 3 3 ГеограФија • 11 2 Ириродна историја 6 5 4 Математика 5 6 6 Цртање 2 2 2 Свега • ■ 30 30 30 Обим наставног градива, односно Закона Божјег и норвешког језпка^ исти је као и у латинским гимназијама. Енглески се сматра као основии језик у реалној гимназији. На свршетку школе ученици морају слободно читати и писати па том језику, упознати се са облицима свију врста књижевности, а тако исто и да знају историју литературе. Односно Француског и немачког језика захтеви су готово они исти који и у латинским гимназијама. То исто вреди и за историју, само с том разликолг, што се овде опширније задржава на историји Енглеске. Географија се дели на математичку, Физичку и нолктичку, и чини засебан предмет. У природним наукама прелазе Физику, неорганску хемију, минералогију, зоологију и ботанику (систематика, морфологијаи Физиологија растиња). Физика сеиредаје овим редом: теорија сила и покрета, о звуку, теорија течења течности, светлост, топлота, магнетизам и електрицитет. У обим математике улазе: а) основна аритметика и алгебра. (до логаритама и једначина другог степена завршно); б) геометрија (планиметрија и стереометрија); в) праволинијска тригонометрија; г) аналитичка геометрија (права линија, круг и конички пресеци). Дртању се додаје цртање карата, ипројекционо цртање. Ово друго пзучава се упоредо са нацртном геометријом.' У гимназијама обе врсте обучавају ученике још и овим предметима: гимнастици, музици, ручном раду, гађању у нишан и војним вежбањима. Ученици како реалних тако и класичких гимиазија могу ступити на универзитет под условом: да претходно положе испнт зрелости (ехашен