Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

241

агкшт 1 ). До 1884 год. тај иснит вршио се на универзитету, но после тога увидеди су да је то незгодно. Број кандидата за овај испит брзо је порастао, те је то сувише оптерећавало проФесоре. С друге пак стране, искустао је показало да су наставници гимназијски подеснији за испитивање него проФесори универзитета. С тога је 1883 године образована у Христијанији нарочита инспекција која је састављена од пет чданова које краљ поставља. Та инспекција руководи испит зрелости у свима гимназијама, а и сама испитује оне који то желе. Сваке године ова инспекција бира од компетентних лица комисију која заједно с њом одређује писмене теме, разашиље их по школама и доцније прегледа одговоре. Усмени испити врше се у гимназијама, на шша присуствује нарочити надзорник кога инспекција одреди. Он може задавати питања и стављати белешке. Писмени радови на испиту зрелости задају се овако: А.) У латинским гимназијама: а) два писмена састава на норвешком језику ; б) Превод с латинског на норвешки језик непознатог одломка, који нема стилистичких тешкоћа, и в) математички задатак. Б.) У реалној гимназији: а) Два писмена састава на норвешком језику; б) Писмени састав на енглеском језику; в) Задаци из разних делова математике; г) Физички задатак; д) Пројекциони цртеж. Нисмени одговори, ради непристрасне оцене, дају се анонимно. Први и последњи ред с потписом пишчевим, чува се одвојено у затвореном коверту. На усменом исииту дају се белешке у латинским гимназијама: из закона Божјег, из норвешке литературе и старо-норвешког језика, две белешке из латинског, грчког, Француског или енглеског језика (по избору), из историје и математике. У реалним гимназијама: из Физике, цртања, закона Божјег, норвешке литературе и старо-норвешког језика, француског језика, историје, геограФије, математике и природних наука. На испит пуштају се не само ученици који су свршили гимназију, већ и лица која су приватно учила. Овака лица имају право да бирају хоће ли полагати испит пред комисијом, или у некој гимназији. Од ових лица наплаћује се у корист испитивача по 40 круна. При давању оцена има 6 бележака: 1-одличан, 2-врлодобар, 3-добар, 4-приличан, 5-слаб, 6-рђав. Само мали део средњих завода издржава се о државном трошку. Многе општине (градске) издржавају школе својим средствима, а од државе добијају незнатну субвенцију. Ту субвенцију одређује сама Скупштпна. Има неколико и сеоских средњих школа, сем градских. Само једна гимназија је општинска, а оно остало су средње гаколе. Готово у

') Унпкерзитет у Христијанији осиован је 1811. год. Има 5 Факултета: богословски, правнички, медедински, историско -Филолошки и природно-математички. 1894 год. имао је 1200 слушалаца. Буџет те године износио је 632.971 круну (по 1-40 дин.) Има свега капитала 3,555.827 кр. и библиотеку са 300.000 свезака. просветни гласник, i. кн... 2. св., 1903. 16