Prosvetni glasnik

НАУКА П НАСТАНА

ировинцијама, а особито у Бадтичким, врло разнолик. Сасвим се може тврдити, даје свештеиички уплив иајвиши надзор над редигијском на■«тавом, а остала настава је под надзором управе. Надзор у парохијским школама врше енархијски савети, саставЈвени од епархијских инспектора, а постоји и савет Светог Сииода. Ире закључка ових опгатих гледишта не можемо а да не сиоменемо и две карте, преноручеие од Министарства, а које је израдио г. Фармаковски, у којима је живо представљен интензитет издатака на ■народну наотаву у Русији. Прва карта показује нам, да број писмених у садашње доба износи 85% у више губернија, а.90%У Јарославској губернији. У другој карти врло су живо иредстављени нанори Министарства Просвете и месних установа за увођење сталиог школског приреза у царству, старајући ее при том, да се школе подижу на растојању, које ће похођење гаколе олакгаати свој деци. Са овим се већ успело у 11 губернија. Ради се, да се то постигне и у остадим губернијама, и тиме би овај план довршен био. Досадашњим излагањем догади смо до јасног закључка: да се народна настава нагло и у огромној размери шири у Русији, и да школа тамо заиста игра жељену културну улогу, која јој је намењена. Довргаујући ове ретке морамо нагласити, да је стање гакода у Ру•сији иобољшано. Ово је нотребно нагласити ради уверења о деФинитивном успеху основне наставе у Русији. Жеље, које ће се у најближој будућности остварити, могу се побројати у пет тачака : 1. Развиће (гато јаче) педагошке наставе, отварањем нормалних гакола у свима губернијама. 2. Побољгаање плата учитељских, гато сада јако слаби успех ученички. 3. Повисити године школовања, које ће бити обавезне тамо, где <би ова мера бида примљена. Увести концентрички програм. 4. Установити касе, ,из којих би се издржавали сиротни ученици. Овим би се постигло, да већи број деце походи гакоду. 5. Ширење установа, којима је циљ да ојачају и попуне наставу ученика који су изагади из шкоде; ширење иродужних гакода свих врста, као што су: недељни курсови, курс за утврђивање, вечерњи курс, јавна предавања, народне читаонице, техничке шкоде, библиотеке итд. Ове мисди нагади смо у брошурама на издожби Париској, а које потврђују и сведоче о ватреној жељи својих аутора: да виде довргаено дедо народног образовања, које је тако добрим и правилним пугем погадо. С Франдуског Драг. М. Ћосић учитељ. (НаставиКе се)