Prosvetni glasnik

0ЦК11Е И ПРИКАЗИ

387

Мислимо да се из онога, што смо каза.ш о предлозима с генетивом, с дативом и с акузативом јасно види, да су објашњења појединих од- 6.1 есака главних иредложних значења исказана таквим језиком, да ученику готово ништа не објашњују. Жалити је само, жто је писад, задржавши лепи Дивковићев распоред, невештим прекрајањем његовнх правила оштетио овај иначе ваљан одељак. Ади пре но што пређемо на други одељак, да кажемо још неколико речи о предлогу т у". По нашем мишљењу не би на одмет било, да је писад проговорио коју о постајању тога предлога; јер предлог „у" с генетивом постао је од предлога „оу", те се пореклом разликује од предлога „у" с акузативом и локативом, који је постао од предл. Оба су нредлога нрави предлози, а ипак се предлог „у" не спомиње у групи правих предлога у § 47, 3. Нрелазећи на одељак „Употреба врста речи" морамо унапред рећи, да се у њему ређе нојављује нишчева самосталност; с тога ће и бити мање наших напомена, којима се да како не може нобитн вредност онога, што .је без икакве повреде пренесено из других књига, а нарочито из Дивковићевих, у ову. Најпре да видимо оно што би се могло променити или допунити, затим оно, што бн се лепо из школске књиге могло изоставити, као мало потребно, па и сувишно. 5 Т § 63. не свиди нам се, што је писац окрњено.ј \УПошЉег-ово,ј (Јј 7.) одредби именице: „Ваа 8иђб1;ап1л V ћепепп! ешеп Ое^епз^апс! (еш 1ећепс1еб \Уезеп ос1ег 8асће) в дометнуо завршетак из Живановићеве одредбе (стр. 5, 1): „значи носиоца својсгва", и на тај начин склопио своју: „ Именица је име аредмету и казује носиоца евојетва ." Шта је именица, тачно и јасно казује ирва половина те одредбе (Именица је име предмету); .јер реч „предмет" обухвата и жива бића и ствари. Чим се тгрвој половини дометне друга („и казује носиоца сво.јства), веже се појам „предмет" само за лица, а сва се остала жива бића и ствари искључују, те постаје одредба непотпуна. Ако је Живановић казао: „значи носиоца својства," учинио је то с тога, што у чл. 1. (стр. 5.) упоређује сунстантив с адјективом, који се по значењу разликују тим, што супстантив значи носиоца својства, а адјектив само својство или каквоћу (мудар = својство; мудрац = носилац својства). Исцрпно говори се у § 64. о броју именица, а о особинама у њиховом роду нема ни помена; на пр. о роду именица с наставком -л, које значе чељаде мушкога рода; о роду аугментатива с наставком =ина, изведених од именица мушког рода; о прелажењу пз једнога рода у други у именица с наставком пете врсте; о роду именице „вече". У § 69. упућује писац на § 4, 2. Нап. 1., која гласи: , Придев обичан и глаголски као арирок (! ? треба прироково име) стоји у неодре^еном облику, а у одређеном само онда, ако аридев нема неодређенога облика: „Бог је добар. Он је дивљи." Из овога излази, да се придев у неодређеном облику употребљава као предикатив само онда, кад је 25*