Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

305

историје из века у век; тековину појединих умова не насдеђују њихови потомци, него поједини духови из цедог новечанства, који из нагомилане такве тековине црпу своју храну; историја постаје обдаст духа, обдаст само духова људских, област чистоте, ведрине и слободе, и по томе четврта обдаст ошнтег живота, највиша и најмања. Као што је хришћанство продужпл.0 везе човекове до бога, тако и историја дужи везе човекове, везујући дух човеков за духове свих људи, у свима просторима и временима ; дух човеков све је мање везан за спољну природу своју, за садашњост, за своје време, своје друштво, свој народ; те по томе шћИ т 1п1е11ес1:гг < ји <>(1 поп (ап!е) ±иегГћ 111 зепзи важи само за иримитивног човека и за дете, који добивају утиске само с поља, из ирироде, из садашњости. Историјски дух све се више снажи, све се више ослобођава од свега спољњег п свих спољних подстрека. Што је виши дух, он је све мање израз и оруђе свог времена, своје садашњости, свога друштва и народа, а све је више израз и оруђе цеде историје; отуд ведики духови кидају везе које их везују за садашњост и пошто их не везују интереси свога времена, него дадеки, дубоки, историјски ннтереси, то ти продазни, ситни интереси садашњости обично се окрећу непријатељски нрема њима и отварају борбу против њих. 5.) Што је човек даље од тог првобитног живота кад човек добива утиске само из непосредне садашњости и спољне прпроде и кад је он израз само непосредне садашњости, — што човек удази дубље у историју т. ј. што је вшне .везан историјским везама, тим је све мање у уму његовом онога што му чуда и садашњост доносе а све више онога што му историја доноси; његово знање н његове идеје све су више резудтат цеде историје, све мање резудтат мучног искуства, чудног живота и веза садашњоети. Ведике историјске идеје — монотеизам, гравитација, еводуција — нису резудтати чуда, ни садашњости, ни какве срећне тедесне организације; оне су резудтати цеде историје човечанства; ведики духови нису оруђа свога времена и свога народа, нису израз садашњостн; они су оруђа историје човечанства, кратери накоје избија унутрашња топдотањена, минути на сату историје, којивреме навија. Тако, што је даљи процес историје и човек виши с њим, у тодико се и везе духа његовог ншре и удубљују и дух му се све више осдобођава уских веза своје окодине, свога времена и садашњоети; отуд се развитак великих духова не може никако разумети из уске средине у којој су постади; из живота њихова друштва и пдемена; они су оруђа цеде историје, зависе само од ње, н везани су само за њу; они су потребни истори.ји а нису потребни само свом народу и само свом времену и својим иридикама, у којима се тај дух родио; њихова теда и њихове душе јесу резудтат њихове бдиске прошдости, њихове окодине, спољне природе, њихова друштва, времена н народа; али њихови духови јесу резудтат само целе историје људског духа, само су за њу везани, само од ње зависе, само су њој потребни, отосветни МАСннЕ, i. кн.., 3. св., 1903. 20