Prosvetni glasnik

ПР0СВЕТ1Ш ГЛАСНПК

само њо.ј сдуже и само се из ње могу разумети. Нити су Јевреји родили Христа, ни Инглези Љутна и Дарвина, ни Немци Канта; њих је родила историја човечанства онда кад им је било време и кад су ностали нотребни, а њихове земље и времена били су само најзгодније тачке најмекша места, кроз која је историја духа људског могла најлакше наћи одушке. Њих је родила историја, те ирииадају само целој историји, те и иреживљују сво.је народе и своја времена, не умирући с њима, док мали.духови које рађају поједини народи, поједина времена и њихове нотребе, умиру са њиховим народима и временима, као што су само у њима и живели. 6.) Што је п игпн дух он се осећа све мања целина, све више само као део и као све мањи део све веће целине; вез\јући се са свима људима и свима стварима дух се све више сазнаје дужан све већем броју људи и ствари; ширећи и дужећи своје везе све даље, човек се све више сазнаје дужан козмосу, сунцу и звездама, свима фнзичким и хемијским сиагама, дужан лету и зими, пролећу и јесени, дану и ноћи, ваздуху и води, земљи и њеном камењу и металима, дужан биљу и животињама, бреговима и равницама, морима и рекама; дужан својој породици, своме народу, својој земљи, својо.ј религиЈи и своме времеиу, дужан је свима људимаисвима временима. Поштојетако све човеково везано далеким и дубоким везама за целу историју човека, земље и козмоса, то је и сва садашњост само пена историје; све у свакој садашњости има свој корен дубоко у прошлости, те се појави садашњости могу разумети само из прошлости, те један од великих задатака историје јесте наћи и утврдити везе које везују сва времена историје, утврдити континуитет историјског живота човечанства. Еад се увиди да цела данашња цивилизација људска ночива на цнвилизацији Грка и Римљана, а цивидизација Грка, и Римљана на цивидизацији оријентадних народа, а ова на мучним и крвавим борбама и нанорима првобитног човека, — дакле да цеда данашња цивилизација почива на тековинама свих прошдих времена, на резудтатима многих претходних напора, бораба и бодова, без којих би она бида немогућна; кад се увиди да су све ведике данашње теорије и идеје само завршни кодути у дугом ланцу мишљења људског, да је хришћанство само резз т лтат и јасан израз дугих претходних сдутњи и мишљења, нада и осећања, да су се Еодумбо и Коперник дигди само на деђима кдасичких испитивача и мисдидаца, да без Коперника не би бидо ни Кепдера, ни Гадилеја, ни Њутна, — да је Дарвин само јасно изразио оно што су многи далеко пре њега сдутиди и увиђади, да су се све данашње науке и ФилосоФије могде развити и цветати само на земљишту преораном дугим и мучним борбама у прошлости, задивеном многом крвљу и знојем људским, — кад се то увиди онда ће се сазнати да је цеда данашња цивидизација модерних народа, тако много хваљена и узношена и тако