Prosvetni glasnik

НАГКА И НАСТАВА

311

сав потоњи живот народа, све доцније цивилизације само су даље зидање.на том једном темељу. VII. Као што живот и човека и земље, ирвобитно и иоглавито, зависе озго, од СЈ -нце, од неба; као што је ум човеков прво везао живот земље за живот сунца; као штојеум човеков прво у горњим областима дошао до закона те се астрономија прва дигла до науке, тако је и историја човекова почела на небу, кад су се богови уплетаДи у људске ствари и кад су звезде одређивале људску судбу. II кад је спшда с иеба на земљу, нсторија је прво посматрала и описивала висине људске, горње области човекова живота, врхове друштва људског, који су сијали изнад површине, више слојеве друштва, краљеве и јунаке, њихове животе и радње, битке и ратове. II тек у последње доба историја са висине владе силази све више у дубину друштва, обухватајући све више целокупни живот народа и човечанства и испитујући све више тихе и дубоке снаге псторијскб — идеје религиозне, ФилосоФске, научне и социјалне. II као што је сва историја човекова почела на небу, тако су с неба долазила тгрво сва усавршавања, сви напретци и сва добра човекова; језик, писменост, ватра, земљорад, оруђа. — све је то првобитно било поклон озго, све су то богови доносили и учили људе, и тек доцније се видело да су сва та добра човекове тековине, резултати дугих нанора, бораба и искустава. Првобитном уму земља је насељена озго с неба; велики духови њему се не рађају природно него долазе с неба, неприродним путем; царство божје, одмор од земаљских мука и несрећа, првобитно је гледано и тражено горе на небу. II сам човек прогресом ума свог силазио је све више од некадашњег анђела и изабраног створа божјег до прве животпње озго. Тако су и све данашње онште и обичне радње за живот биле првобнтно свете радње — процес генерације, произвођење ватре, земљорад и т. д. — па тек доцније са висине светињс силазе оне до општих животних нотреба и постају тако обичне место светих. Так« је ум људски силазио све више са висина необичног и светог у низије ©бичног и проФаног. 2.).. Истије ход и удруштву људском. Из нрвобитне хаотичке масе друштва ,дижу се прво виши елојеви аристократије и код ње је прво конценарисано све богатство, сва власт и сва образованост. Сва образованост и литература биле су у античко доба аристократске, као што је и .нмање земље било привилегија виших класа. Тако је аристократија појезија друштва људског, први ималац и први чувар највећих добара :жародних и људских — -слободе, закона, права, образованости, имања.; .^на је први предетавннк иеторијског човечанства, први носилац нацшшалле историје и судбе народа. Светлост историје ирво је обасја-