Prosvetni glasnik

21*

НАУКА И НАСТАВА

323

Али ипак то ниношто не допушта закључити да је одиста некад постојао језик, у коме су биле сједињене све ове особине, јер не само што по.једини елементи, нађени на овом уназадном пз г ту, могу припадати веома различним временима, већ је, сем њих, могло да буде још неодређено много других, од којих нису остали никакви трагови. Најзад, по свему што знамо о узроцима и законима мењања значења, до крајности је непоуздан посао по додиијим значењима гласовних компдекса, очуваних у нашем језику, закључивати уназад о значењу, које су имали у неко време, кад су још припадали једном истом језику, јер су баш на мењање значења имале најодсуднијег утицаја оне конкретне историјске погодбе, које би се тек имале да открију. С тога збиља треба отерати у област бајки све претпоставке о примитивној култури хипотетичких Индогермана, а неће се много друкчије моћи да мисли ни о многостручним нокушајима да се пронађе прапостојбина ове народне породице. Могу ови покушаји до извесног ступња и да служе као очигледно показивање веза индогерманских стабала између себе и према другим расама народа, које пз извесних Факата излазе као вероватне — мучно да ће моћи добити карактер научних резултата, пошто су се баш они моменти, што би једино са неком поузданошћу могли да се употребе око одређивања места, у језику очувани одјеци некадање природне околине, услед дејства мењања значења, или иотпуно утрли, или су тако неодређени, да се по њима не може извести закључак, који би имао само један смисао. 1 Психологију народа интересују ови географско-етнографски пробломи само у толико, у колико код њих долазе у питање извесне представе о селидбама језика и променама у њему. Али сва мало час наговештена резоновања воде к једном резултату, који се слаже са оним Н1ТО је већ добивен код проблема првобитног стварања речи. Постанак •оних старијих језичних породица, чији хипотетични прајезик лежи за нас с оне стране свих односа који се историјски могу доказати, готово у свему нећемо моћи друкчије да замислимо већ као постанак новијих језичних група из њихових старијих Форама, што сејош очувале у самосталним литерарним -споменицима. 2 Јхао што су данашњи романски језици постали из латинског, под .јачим или слабијим утицајем језика пранасеља и пограничних народних стабала, тако ће се, ваљда, моћи да претпостави и за индогерманске идиоме један општи основни језик, који им је дао своје обележје, које се код њих подудара, само што је

1 Упореди критички прегдед хипотеза о овом предмету код 0. Шрадера: »Уиоређење језика и праисторија» 1890., и Ковзш-а: »Етнодопши положај источних Германаца« (ћДо^еггаагпасће Гогзсћип^ел УП 1897., стр. 276), А. Хедингера: »Прапостојбина Германа® (Кеие Јаћгћисћег ЉгјИазз. АИегШит... III 1899. стр. 568), X. Хирта ј истој књизи стр. 570, Неренберга у &1ођиз-у ГХХУН, 1900. Хо. 23., 24.

2 Упор. Г .1. У. стр. 626.