Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА

325

сваком свом особитом облику носи иа себи трагове природних и културних ногодаба, којима је човек био подложан у сво.јој властито.ј животној историји и у историји својих предака. С немачког Јер. Живановић.

РАДОВИ РУЂЕРА ЈОСИФА БОШКОВИЋА на пољу песничвом, филооофском и егзактним наукама. (Наставак)

I. ИЗ АСТРОНОМИЈЕ Рад овога сдавнола Србина пружа се у много праваца, ади ипак као по најглавније пољс, на коме се ведики дух њсгов заустављао, јесте поље егзактних наука. Физика, астрономија, математика и метеородогија, ето то су биде Бошковпћеве забаве; пробдеми из ових наука даваше уму његовом материјада за размижљање, и ми се можемо поносити, што су ова питања у дицу Бошковића нашда достојног раденика, тако да његово име на научном хоризонту ХУШ-ог века може безазорно стојати поред имена других страних научара. Нама је овде гдавна задаћа да се упознамо са природом појеДиних питања из ових наука, којих се је Бошковић дотицао. Кад са овим будемо готови, онда ће нам бити са^вим разумљива она хвада, којом се обасипље Бошковић од странаца, а, тако исто јасни ће нам бити узроци појединих пристрасних оцена његовог рада, на које наилазимо код неких. Ми предазимо прво на његове радове астрономске. Торбар у расправи својој о Боптковићевом раду на пољу астрономије веди, да је он започео свој посао са питањем о аберацији светдости 1 . Да би знади каквису радови Бошковићеви у овом питању ја ћу вам у кратко скицирати природу самога питања. Ова се природна појава, коју је први Браддеј опазио, састоји у томе, што се звезде некретнице при проматрању њиховом са разних тачака земљине орбите не виде увек на истом месту. Због овога се звезде гдедане дурбишш не виде на правоме своме месту, већ померене у правцу у коме се наша земља креће. Ефзкат овај производи се усдед окретања земљиног и усдед брзине простирања саме светдости. Према томе врдо је важно било за астрономе откриће овог Феномена, јер су овим могли дако изнаћи утао, за који је ваљало помакнути дурбин из онога правца у коме се извесна звезда види па да се -иста види на своме правоме месту. Брадлеј је први израчунао константу аберације, т. ј. кодичину, која се ваља додати привидном месту извесне звезде, па да се реадни положај њен добије.

1 340 стр. Кас1а