Prosvetni glasnik

326

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Посде овог чувеног и важног открића Брадлејевог, астрономи су покушавади да иронађу методе којима се може израчунати права величина константе, као и нанин да се парадгане еФекат аберације. Међу раднике који су се бавили последњим питаљем долази и наш Бошковић.. Бошковић је иошао са принципа, да се зрак светдосни простире раздичитом брзином ири продазу кроз раздичттте медијуме. Само је ноставка његова, која се оснивада на Њутновој емисионој теорији, бида иогрешна, јер он узимаше да ћс се зрак светлосни кроз течност иростирати брже но кроз ваздух. Ово је противно бидо самој сгвари, а тако исто и ундулационој теорији, која је у оно доба имала већ значајнијИХГ сво.јих представиика. Овде се вара Торбар, што вели да је могао Бошковић иоћи од овог иринцииа, јер је ои противан теорији ундулационој. То није случај, и нас се не тиче на овом месту само доказивање колико констатовање самога Факта. Дакде Бошковић је пошао са погрешног принципа па ирема томе није ни могао доћи до тачних конзеквенаца, што се најбоље огледа у томе, шго је његова конструкција слаба одзива нашда у научноме свету. Но н ма да је његова конструкција на иогрешној основи, ми ћемо се на њој зауставити, јер нам је задаћа да. се са свима радовима Бошковићевим упознамо. Подазна тачка Бошковића је да брзина светлости стоји у обрнутој размери нрема упливу аберације. Ово .је истина, и да би се откдонио уплив аберације, он је намислио да конструише један доглед у коме ће се између обЈектива и микрометра налазити каква течност, која ће сдабијим (бржим) простирањем светдости одређивати ираво место посматране звезде. Овакав би доглед био поред јоднога обичног догледа астрономског. Овим би се дурбином комбинованим опазида раздика брзнне светлости, па пр ма томе би се могла и аберација констатовати. Намера оваке сираве састоји се у одређивању константе аберационе. Нас се овде не тичу иоједина његова детаљисања самога нитаља, ма да би то могдо допринети бољем сазнавању његових деда, већ да т само бележимо правац и резудтате његових радова. Ради допуне овог његовог рада напоменућу, да је константа аберација по њему 20" (секунада), што се данас на основу радова модерних астронома (Струве-а) зна да износи 20.4451". Прецизност справа астрономских није бида до тога степена у оном времену да су се парадаксе појединих звезда могле наћи, а то је врло важан и данас готово једини едеменат за опредељења даљииа код звезда за то и код Бошковића не налазимо при посматрању аберације питање о одстојању појединих стадних звезда, и ма да је овоме проблему ту најзгодније место. Шта више Бошковић вели да парадакса код звезда и не иостоји, сдедствено да су све звезде у бесконачној даљини. Ово не стоји, јер су данас за извесне од сталних звезда одређене паралаксе.